Новца само за основне потребе

– Подаци показују да 77 одсто испитаника сматра да време за куповину оних ствари које долазе из жеље или из нужде, није тако добро. У прилог овом стању куповне мотивације испитаници (66 одсто њих) сматрају да земља неће изаћи из рецесије у идућих 12 месеци. Оваква ситуација неминовно утиче на потрошачку културу појединаца, као и на генерално стање куповине у Србији, кажу у овој агенцији.

Иако је генерално мишљење да грађани у Србији важно место дају доколици као времену намењеном потрошњи и уживању у плодовима властитог рада, истраживање показује да потрошачка култура у нашој земљи има врло јасна ограничења.

Шта брине потрошаче у Србији? Сигурност запослења налази се на првом месту већ две године, јер , према подацима, 21 одсто грађана страхује од губитка посла. По незапослености, Србија се налази на четвртом месту са 13,6 одсто, иза Шпаније (18,2), Грчке (24,3) и Босне и Херцеговине (27,7 процената).

– Одмах после запослења, наши грађани брину о здрављу, а то подразумева и потребу за одржавањем здраве исхране и хигијене. Просечан износ потрошен на храну, намирнице и средства за личну хигијену износи 28.178 динара (229 евра), што је 79 евра мање од европског просека. На питање да ли су променили навике у односу на прошлу годину како би уштедели на трошковима домаћинства, 59 процената њих је одговорило потврдно, показује ово истраживање.

Управо због такве ситуације, мењање животног стила је једна од мера штедње. Истраживање је показало да је велики изазов ставити на прво место истинске потребе. У односу на прошлу годину, испитаници најчешће штеде тако што смањују издатке за забаву изван куће, мање троше на нову одећу или купују јефтиније марке и одлажу куповину нових технологија. Али нису у већој мери спремни да се одрекну личних ужитака као што су путовања и цигарете.

На питање које ће мере штедње наставити уколико се економски услови поправе, 21 одсто испитаника је одговорило да ће наставити да штеде на плину и струји. Да у том случају не би више наставили ни са једним видом штедње рекло је 20 одсто њих, док се за смањење издатака за забаву ван куће одлучило 17 процената испитаника. Одрицање од цигарета прихватило би 16 одсто грађана.

Нилсен наводи да, и поред свих наведених показатеља лоше економске ситуације, мора се приметити да позитивни трендови ипак постоје. Пре свега, индекс поверења потрошача који је ове године већи него икада у Србији, веома је битан индикатор става потрошача. Поправљање економске ситуације у некој земљи је дуг процес, али охрабрујуће је видети да се позитивни трендови ипак могу уочити.

Индекс поверења потрошача ове године достигао је највећу вредност откада се мери у Србији, што указује на то да је куповна моћ становништва у процесу раста. Иако се проценат испитаника који сматра да је Србија у економској рецесији смањио за 4 процентна поена у односу на прошлу годину, тај проценат је и даље значајан и износи 78 одсто.