Novca samo za osnovne potrebe

– Podaci pokazuju da 77 odsto ispitanika smatra da vreme za kupovinu onih stvari koje dolaze iz želje ili iz nužde, nije tako dobro. U prilog ovom stanju kupovne motivacije ispitanici (66 odsto njih) smatraju da zemlja neće izaći iz recesije u idućih 12 meseci. Ovakva situacija neminovno utiče na potrošačku kulturu pojedinaca, kao i na generalno stanje kupovine u Srbiji, kažu u ovoj agenciji.

Iako je generalno mišljenje da građani u Srbiji važno mesto daju dokolici kao vremenu namenjenom potrošnji i uživanju u plodovima vlastitog rada, istraživanje pokazuje da potrošačka kultura u našoj zemlji ima vrlo jasna ograničenja.

Šta brine potrošače u Srbiji? Sigurnost zaposlenja nalazi se na prvom mestu već dve godine, jer , prema podacima, 21 odsto građana strahuje od gubitka posla. Po nezaposlenosti, Srbija se nalazi na četvrtom mestu sa 13,6 odsto, iza Španije (18,2), Grčke (24,3) i Bosne i Hercegovine (27,7 procenata).

– Odmah posle zaposlenja, naši građani brinu o zdravlju, a to podrazumeva i potrebu za održavanjem zdrave ishrane i higijene. Prosečan iznos potrošen na hranu, namirnice i sredstva za ličnu higijenu iznosi 28.178 dinara (229 evra), što je 79 evra manje od evropskog proseka. Na pitanje da li su promenili navike u odnosu na prošlu godinu kako bi uštedeli na troškovima domaćinstva, 59 procenata njih je odgovorilo potvrdno, pokazuje ovo istraživanje.

Upravo zbog takve situacije, menjanje životnog stila je jedna od mera štednje. Istraživanje je pokazalo da je veliki izazov staviti na prvo mesto istinske potrebe. U odnosu na prošlu godinu, ispitanici najčešće štede tako što smanjuju izdatke za zabavu izvan kuće, manje troše na novu odeću ili kupuju jeftinije marke i odlažu kupovinu novih tehnologija. Ali nisu u većoj meri spremni da se odreknu ličnih užitaka kao što su putovanja i cigarete.

Na pitanje koje će mere štednje nastaviti ukoliko se ekonomski uslovi poprave, 21 odsto ispitanika je odgovorilo da će nastaviti da štede na plinu i struji. Da u tom slučaju ne bi više nastavili ni sa jednim vidom štednje reklo je 20 odsto njih, dok se za smanjenje izdataka za zabavu van kuće odlučilo 17 procenata ispitanika. Odricanje od cigareta prihvatilo bi 16 odsto građana.

Nilsen navodi da, i pored svih navedenih pokazatelja loše ekonomske situacije, mora se primetiti da pozitivni trendovi ipak postoje. Pre svega, indeks poverenja potrošača koji je ove godine veći nego ikada u Srbiji, veoma je bitan indikator stava potrošača. Popravljanje ekonomske situacije u nekoj zemlji je dug proces, ali ohrabrujuće je videti da se pozitivni trendovi ipak mogu uočiti.

Indeks poverenja potrošača ove godine dostigao je najveću vrednost otkada se meri u Srbiji, što ukazuje na to da je kupovna moć stanovništva u procesu rasta. Iako se procenat ispitanika koji smatra da je Srbija u ekonomskoj recesiji smanjio za 4 procentna poena u odnosu na prošlu godinu, taj procenat je i dalje značajan i iznosi 78 odsto.