Привредни раст од три одсто – неостварив

Нема изгледа да се оствари пројектовани и очекивани раст бруто домаћег производа (БДП) у 2017. од три одсто, изјавио је Стојан Стаменковић, координатор истраживачког програма „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ), на представљању новог броја овог месечника Економског института. Привредни раст ће у овој години бити осетно нижи, казао је он, што је последица проблема са енергетском производњом почетком године и пада пољопривредне производње условљен сушом, али и веома ниских инвестиција, чији је реални раст дубоко испод очекиваних и неопходних вредности.

– Ако у овој години достигнемо раст БДП од два одсто, биће врло добро, иако Међународни монетарни фонд још стоји на становишту да је могућ раст од три процента – казао је Стаменковић.

Он је указао да је реалан раст инвестиција од два одсто у првом полугодишту, што не иде наруку планираном повећању БДП од три одсто, а не охрабрују ни стране директне инвестиције (СДИ), које су као и прошле године. Стаменковић је подсетио да за неопходни вишегодишњи економски раст од четири-пет одсто инвестиције треба да достигну 25 одсто вредности БДП, а трећину од те суме требало би да чине страна директна улагања.

– Идемо из избора у изборе, што не погодује инвеститорима, али се надам да ће се ова ставка инвестиција поправити – казао је Стаменковић, уз опаску да су издаци из јавне потрошње за инвестиције у првих шест месеци биле мање 20 одсто него у истом периоду лани.

Он је приметио да је грађевинска производња у Србији у првих шест месеци повећана само у Београду, док је у остатку земље забележен пад од три процента. Притом је изразио недоумицу да ли ће све то што се гради у главном граду доприносити привредном расту.

Према подацима Републичког завода за статистику, подсетио је Стаменковић, пораст свега створеног у првом полугођу, у поређењу са истим периодом прошле године, износио је 1,2 одсто. Овако низак пораст БДП, у првих шест месеци, последица је пада бруто додате вредности у електропривреди 15 процената у првом тромесечју и више од 11 процената у целом полугођу. Поред тога, догодио се пад пољопривредне производње у првом полугођу више од девет одсто, као и пад производње грађевинарства, где је бруто додата вредност у овом периоду смањена за готово три процента.

Погоршава се и слика спољнотрговинске размене. Иако је извоз у периоду јануар-јул достигао безмало 8,7 милијарди евра, што је 13,2 одсто више него у истом периоду лане, истовремени раст увоза од 13,2 одсто (15,8 милијарди евра), повећао је спољнотрговински дефицит за 309,5 милиона евра и највише утицао на пораст полугодишњег дефицита текућег рачуна, који је премашио милијарду евра, за 332,2 милиона евра, односно 48,3 одсто.

У јулу је успорена динамика раста зарада и промета у трговини на мало.

Према речима Ивана Николића, уредника МАТ-а, лепша страна седмомесечних дешавања у српској економији је суфицит у државном буџету од сто милијарди динара, смањење јавног дуга за милијарду евра, ниска инфлација и јачање динара.