Privredni rast od tri odsto – neostvariv

Nema izgleda da se ostvari projektovani i očekivani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2017. od tri odsto, izjavio je Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog programa „Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT), na predstavljanju novog broja ovog mesečnika Ekonomskog instituta. Privredni rast će u ovoj godini biti osetno niži, kazao je on, što je posledica problema sa energetskom proizvodnjom početkom godine i pada poljoprivredne proizvodnje uslovljen sušom, ali i veoma niskih investicija, čiji je realni rast duboko ispod očekivanih i neophodnih vrednosti.

– Ako u ovoj godini dostignemo rast BDP od dva odsto, biće vrlo dobro, iako Međunarodni monetarni fond još stoji na stanovištu da je moguć rast od tri procenta – kazao je Stamenković.

On je ukazao da je realan rast investicija od dva odsto u prvom polugodištu, što ne ide naruku planiranom povećanju BDP od tri odsto, a ne ohrabruju ni strane direktne investicije (SDI), koje su kao i prošle godine. Stamenković je podsetio da za neophodni višegodišnji ekonomski rast od četiri-pet odsto investicije treba da dostignu 25 odsto vrednosti BDP, a trećinu od te sume trebalo bi da čine strana direktna ulaganja.

– Idemo iz izbora u izbore, što ne pogoduje investitorima, ali se nadam da će se ova stavka investicija popraviti – kazao je Stamenković, uz opasku da su izdaci iz javne potrošnje za investicije u prvih šest meseci bile manje 20 odsto nego u istom periodu lani.

On je primetio da je građevinska proizvodnja u Srbiji u prvih šest meseci povećana samo u Beogradu, dok je u ostatku zemlje zabeležen pad od tri procenta. Pritom je izrazio nedoumicu da li će sve to što se gradi u glavnom gradu doprinositi privrednom rastu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, podsetio je Stamenković, porast svega stvorenog u prvom polugođu, u poređenju sa istim periodom prošle godine, iznosio je 1,2 odsto. Ovako nizak porast BDP, u prvih šest meseci, posledica je pada bruto dodate vrednosti u elektroprivredi 15 procenata u prvom tromesečju i više od 11 procenata u celom polugođu. Pored toga, dogodio se pad poljoprivredne proizvodnje u prvom polugođu više od devet odsto, kao i pad proizvodnje građevinarstva, gde je bruto dodata vrednost u ovom periodu smanjena za gotovo tri procenta.

Pogoršava se i slika spoljnotrgovinske razmene. Iako je izvoz u periodu januar-jul dostigao bezmalo 8,7 milijardi evra, što je 13,2 odsto više nego u istom periodu lane, istovremeni rast uvoza od 13,2 odsto (15,8 milijardi evra), povećao je spoljnotrgovinski deficit za 309,5 miliona evra i najviše uticao na porast polugodišnjeg deficita tekućeg računa, koji je premašio milijardu evra, za 332,2 miliona evra, odnosno 48,3 odsto.

U julu je usporena dinamika rasta zarada i prometa u trgovini na malo.

Prema rečima Ivana Nikolića, urednika MAT-a, lepša strana sedmomesečnih dešavanja u srpskoj ekonomiji je suficit u državnom budžetu od sto milijardi dinara, smanjenje javnog duga za milijardu evra, niska inflacija i jačanje dinara.