Интернет диктира нова занимања
Маникир мајстори, кетеринг службе, сервиси за вожњу пијаних возача, фризери за кућне љубимце… само су неке од професија које су биле потпуна непознаница пре три деценије, а данас су готово део свакодневице. Највероватније ћемо исто констатовати и за занимања која нас у последње време запљускују са интернета, а за која пре десетак година нисмо ни чули. Већина њих постаје неопходна после експлозије друштвених мрежа и зависности од интернета и мобилних телефона.
Чини се да медијски садржаји попут интернет портала, који представљају дигитална новинска издања, не могу имати прођу без нових стручњака, популарно названих шерери.
Они себе називају комјунити менаџерима или менаџерима друштвених група. То су особе које су на интернет порталима једнако цењене и плаћене као новинари. Брину о читаности текстова, гледаности слика и снимака које портали пуштају углавном на „Фејсбуку”. Дељењем, односно шеровањем садржаја, они повећавају видљивост свог интернет медија и тако привлаче читаоце, у жаргону зване пратиоце.
Због све веће популарности, спонзорима је исплативије да се рекламирају на каналима познатих јутјубера него на телевизији или да плаћају рекламе на „Фејсбуку”. Рецимо, српски јутјубер познат само као Циле, аутор једног од најважнијих канала код нас за технологију „Српски туторијали”, који броји више од триста хиљада пратилаца, због своје популарности и гледаности већ је остварио успешну сарадњу са многим познатим брендовима. Ово је, тврде, сјајан пример јутјубера који је од свог хобија направио врло успешну професију, а он сам каже да се у овоме не може успети преко ноћи, потребни су страст, велики и дуготрајан рад, уосталом као и у било којем другом позиву.
У последње три године организована су три „Балкан тјуб феста”, чији су оснивачи нека од најпознатијих имена домаће јутјуб сцене, као што су већ поменути Циле, Ковалска, Јашерстеин, који се могу похвалити огромним бројем прегледа и пратилаца. Трећи и последњи до сада организован је 24. и 25. јуна ове године. Глумица Сандра Силађев покренула је свој јутјуб „Диња канал” 2013. године како би покушала да се поигра формом и суштином снимка, али тако да тема буде нешто што ће гледаоце да зачуди, збуни или инспирише. Желела је да то буду њене приче и да их људи чују и виде. В. Вучинић
Главни шерер је познат и успешан у интернет круговима, власник је и до педесет фејсбук страница на које се, између осталог, шаљу текстови и снимци и има плату око 1.000 евра. Од вредности његових фејсбук страница зависи и његова цена, а она се мери пратиоцима, односно особама које свакодневно улазе на њих и читају садржаје. Он своје странице и изнајмљује за око 100 до 300 евра по страни. Под условом да она има око 100.000 пратилаца, што за такве људе и није реткост. Многи мисле да је посао шерера лак. Али варају се. Нису газде луде кад му плаћају месечно 1.000 евра. Шеровање захтева 24 часа пажње, односно одржавање странице бар на сат времена, а углавном и чешће. У том року шерер на сваку страницу мора поставити занимљив текст, слику, видео-клип, иначе ће она постати „мртва”, односно изгубиће пратиоце.
Један од најбољих доказа да у модерном добу успех на друштвеним мрежама значи и успех у животу, бар за оне који га мере новцем, јесте нова професија – инфлуенсер, која се изродила са растом популарности „Фејсбука”, „Јутјуба”, „Твитера” и „Инстаграма”. Мишљење да је активно вођење друштвених мрежа тек успутан хоби, почетком године године побио је и утицајни амерички магазин „Форбс”, када је објавио први попис инфлуенсера с највећом зарадом. Инфлуенсери су појединци који су изразито експонирани у дигиталном свету друштвених мрежа и блогова. Својим сликама, видео-клиповима и текстовима на интернету имају веома јак утицај на креирање јавног мњења, који далеко превазилази утицај блогера, односно особа који мишљења у јавности креирају постављањем текстова на интернету. Инфлуенсери постају незаобилазни субјекти у рекламирању великих предузећа, јер својим ставовима утичу на популарност и продају одређеног производа, а на светском тржишту зарађују милионске своте новца.
За једног од најутицајнијих овдашњих инфлуенсера међу упућенима важи Исток Павловић, који је и утицајни блогер, а сам за себе каже да се бави дигиталним маркетингом. На поменутој светској „Форбсовој” листи постоји подела инфлуенсера на оне који се баве лепотом, путовањима, компјутерским игрицама, фитнесом, темама о кући и породици... Кад је реч о козметичким препаратима и лепоти, број један је Британка Зои Саг, која је популарност стекла делећи на друштвеним мрежама снимке и ћаскање о својим кремицама из слатке дечје собе. Сада, са 27 година, има више од 11,6 милиона јутјуб пратилаца, а медији преносе да месечно зарађује око 70.000 евра. На првом месту међу фитнес инфлуенсерима је Аустралијанка Кајла Ицинис. Њен здрав ритам живота прати више од десет милиона жена, док на „Инстаграму” има око 6,3 милиона пратилаца. У 2016. магазин „Тајм” именовао ју је за једну од 30 најутицајнијих особа на интернету.
Уколико комунална полиција и градска чистоћа не успеју да спрече облепљивање фасада и аутобуских стајалишта рекламама, могуће је да ће то поћи за руком стручњацима дигиталног маркетинга, који власнике фирми и појединце који продају производе рекламирају путем интернета за 15.000 динара месечно. Толико новца тражи један од „виртуелних рекламера” како би мејл странке проследио на 45.000 адреса које има у својој бази. Каже да му је потребно око месец дана да проследи поруке, а рекламу може да усмери само на одређену област, као што су некретнине, пекаре, месаре и роштиљџинице, или вртићи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
