Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

И Еулекс чека исход избора у Србији

И Еулекс чека исход избора у Србији

Међународни цивилни представник на Косову Питер Фејт најавио је да ће мисија ЕУ пре одлуке о преузимању надлежности од УН на северу Косова сачекати исход парламентанрих избора у Србији.

„Биће важно видети ко ће на изборима 11. маја изаћи као одлучујући фактор у наредној влади, и ми ћемо кренути од тога”, одговорио је Фејт у понедељак увече у интервјуу за Ројтерс на питање како полицијска и правосудна мисија ЕУ планира да преузме надлежности од УН на северу Косова.

Фејт је рекао да ће се о том питању „даље размишљати” и сарађивати са Београдом и Приштином и позвао Србе да изаберу „владу у Београду којој ће проритет бити перспектива ЕУ, а не освртање на прошлост и усредсређивање на неправде”.

За разлику од јучерашњих бројних реакција у којима је намера високог представника ЕУ Хавијера Солане да се обезбеди потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању пре избора оцењена као мешање у унутрашњу политику Србије, јуче је једино председник Србије Борис Тадић Фејтову изјаву оценио као мешање у унутрашња питања Србије и директну помоћ антиевропским снагама.

Истичући да је мисија ЕУ на Космету нелегална, пошто не постоји одлука Савета безбедности о њеном мандату, Тадић је рекао да Фејт спроводи одлуке „само оних земаља чланица ЕУ које су признале нелегалну и једнострано проглашену независност Косова”.

Ипак, у јучерашњем интервјуу за Радио Слободна Европа Фејт је рекао да су модалитети транзиције овлашћења са Унмика на мисију ЕУ – питања која треба да одреде УН.

„Уједињене нације треба да одлуче у којим областима, за које су тренутно надлежне, желе да наставе да спроводе власт, на основу Резолуције 1244”, рекао је Фејт и нагласио да је од суштинске важности да косовски Срби прихвате план Мартија Ахтисарија, „јер им гарантује бољу будућност”. „Морамо их убедити да верују одредбама плана. Срби могу имати бољу будућност, боље економске могућности, а њихов начин живот биће у потпуности поштован”, рекао је Фејт.

На подсећање да званични Београд и косовски Срби не прихватају Ахтисаријев план, а самим тим ни нову међународну мисију ЕУ, Фејт је, не наводећи детаље, рекао да мисија ЕУ функционише и на северу Косова и да нема сва овлашћења која ће имати после 15. јуна.

За размештање Еулекса на целој територији Косова заложио се јуче пред Спољнополитичким одбором Европског парламента и високи представник ЕУ Хавијер Солана, нагласивши да ће „после избора у Србији, следећи кључни тренутак бити 15. јун, кад на снагу ступа устав Косова”.

Правни експерти УН и ЕУ, како је јуче Бети речено у европским дипломатским изворима у Бриселу, раде на некој врсти „меморандума о разумевању” који би требало да усагласи и техничке, а можда и неке правне одредбе сарадње Унмика и Еулекса на Косову.

Соланини сарадници су навели да је у том циљу пресудно усвајање устава Косова, чиме ће институције у Приштини преузети одговорност за „цело Косово”.

Европској мисији, према тумачењу сарадника високог представника ЕУ, отуд није нужно да обави непосредан пренос овлашћења са Унмика, јер „Еулекс на Косово и долази да пружи помоћ косовским властима”.

Солана је, у разговору са европским парламентарцима приметио да је на северу Косова дошло до „неких промена”, па би због тога морало да дође и до одређеног „прилагођавања” у договору с генералним секретаром УН Бан Ки Муном. „Од тог разговора с челником УН зависи и питање размештања мисије ЕУ на целој територији Косова”, рекао је Солана и додао да се то очекује почетком јула, а до тада ће на Косову „пуну одговорност” имати Унмик.

Иако је јуче бивши заменик изасланика УН за преговоре о статусу Косова Алберт Роан рекао да се мисија УН налази у тешкој ситуацији, „јер не добија никакве инструкције из Њујорка о предаји овлашћења”, генерални секретар УН Бан Ки Мун јуче је поновио да према одредбама Резолуције 1244 СБ главну улогу на Косову и Метохији и даље имају УН.

Уочи данашње посете државном врху Русије, генерални секретар УН, у јучерашњем интервјуу агенцији РИА Новости, одговарајући на питање о могућности поделе овлашћења између администрације УН и мисије ЕУ, подвукао је да „у оквиру мандата пуноћа власти на целој територији Косова остаје на мисији УН”. „У свим другим питањима (која се налазе изван мандата мисије УН), због тога што се ситуација на лицу места мења и развија, могуће је да ћемо веома тесно координисати напоре и спроводити консултације са свим заинтересованим странама: са ЕУ, владом Русије, владом Србије и косовским властима”, рекао је генерални секретар УН.

Размештање мисије ЕУ дели неподељену пажњу и у Русији. Из стенограма разговора, које је јуче објавило руско министарство спољних послова, а вођени су прошле недеље у Државној думи, министар Сергеј Лавров је рекао да Москва о мисији ЕУ разговара са представницима ЕУ и Унмика, који „повремено, нарочито на нивоу руководилаца мисије, показују искушење да предају овлашћења мисији ЕУ”.

Он је рекао да мањински народи који живе на Косову, пре свега Срби, али не само Срби, имају пуно право да изразе своју вољу како ће и где живети и у ком својству ће остајати.

„Присиљавати их на нешто друго, на то да се потчине и прихвате наводну легитимност мисије ЕУ, апсолутно је неприхватљиво”, рекао је Лавров.

Руски министар је у расправи у Државној думи наговестио да ће до разговора о надлежностима морати да дође и да ће се они тицати права Срба и неалбанаца на самоопредељење на триторији Косова. „Русија има право да пита и питала је своје западне партнере, који су тврдили да је немогуће наставити преговоре о статусу и да више не треба чекати, да ли њихов аргумент да „Албанци више никада не могу да живе заједно са Србима” може као принцип да се примени и на ситуацију унутар Косова?

„Они не знају шта да одговоре”, рекао је Лавров и изразио уверење да „ситуација ниуколико није заустављена у свом развоју”.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.