Иранци терористима: Дођите, чекамо вас

Таква атмосфера подсећа на време бомбардовања када је Србија веровала да масовним изласком на мостове и друге мете пркоси авионима који су прелетали наше небо.  А да ли је овакав однос према једној од највећих претњи садашњице основан? Може ли се пркосом победити фундаментализам због којег се младићи дижу у ваздух како би са собом однели што више живота? При томе, Иран није само од јуна на мети ИД која претеће поруке шаље и на фарсију.

Недавно су ритуално погубили иранског војног саветника у Сирији. Упркос томе, терористичка пропагандна машинерија заснована на ширењу страха и осећају небезбедности на улици, макар посматрачу који је стигао из Европе, делује да нема учинка на овдашњи живот. Они се понашају тако да делује да екстремисти овде немају шта да траже.  Исламска држава, такође, не доживљава успех ни у регрутацији иранских сунитских Арапа – чак ни заклетих противника власти у Техерану. Иранци имају дугогодишње искуство у борби против тероризма. С временом су се навикли на санкције, бројне притиске и наизменичне нападе Муџахедин-е-халка, организације која из Ирака покушава да им сруши режим. У таквом стању ствари не чуди да житељи Персије, како Иран неретко називају млади, позивају фундаменталисте – да дођу.  И Мухамед Ходади, директор државне иранске агенције, ИРНА, дипломата и повереник председника Хасана Роханија, каже да су спремни.  „Како то да на Западу направите прекршај у саобраћају и одмах вас полиција нађе и уручи казну, док потенцијални терористи олако прелазе европске границе. Наше службе су осујетиле више десетина напада. Знамо шта радимо. Чекамо их”, каже Ходади.

Слично за „Политику” говори и Али Реза Рахими, члан парламентарног комитета за спољну политику и безбедност, упркос томе што постоје веће шансе да се сукоб Ирана и ИД распламса.

„Безбедност је на високом нивоу у парламенту, јавном превозу, аеродрому. При томе не мислим само на снаге безбедности већ на обавештајни и сваки други приступ овом проблему. Већ смо били спремни због чега су и успели ударити само једном. Такође, ми већ одлично познајемо ИД изван граница наше земље”, објашњава Рахими.

Опасни терористи који сеју смрт и страх широм света након разговора с иранским званичницима некоме на тренутак могу да се учине неуверљиво. Ипак, крвопролића су стварна и видели су их и Иранци. Гледам снимак који су направиле камере на улазу у Хомеинијев маузолеј. Два младића се испред улазне капије опасују експлозивом. Из торбе ваде митраљезе и јуришају ка платоу где отварају рафал и потом активирају експлозив. Део трупа једног тела лети у ваздух док се пролама снажна експлозија. Потом гледам снимак напада направљен из маузолеја док терористи јуришају унутра, ка месту где стојим у том тренутку, а одакле је Јасер Мадеки овим телефоном снимио напад. Уместо да бежи, Мадеки је снимао џихадисте који му иду у сусрет.

„Нисам се уплашио. Знао сам да не могу ући унутра. Зато су се и дигли у ваздух на платоу испред гроба”, каже Мадеки.

Један од верника, након што је пољубио сребрну ограду којом је опасан Хомеинијев гроб (верује се да ће боравком на овом месту бити заштићени од свих невоља), каже ми да га више брине да ли ће им и када Доналд Трамп дозволити да на америчко тржиште опет шаљу тепихе, пре санкција један од основних извозних артикала. Као њихов произвођач и продавац неретко има проблем у комуникацији са страним купцима.

„Они мисле да смо друмски разбојници. Да није безбедно бити с нама у контакту. Да ће настрадати ако дођу у Техеран. У таквој атмосфери се не продају теписи.”

Пропаганда и санкције учинили су своје, због чега не крију да су бесни због Трампове диверзије споразума о нуклеарном програму и лажних вести о њима које су се увукле међу западњачким насловницама – што опет буди сећање на живот у Србији деведесетих година.

„Предрасуде су оно што нас убија. Не терористи”, каже овај Иранац који ме убеђује да није предрасуда то што мисли о терористичким акцијама које су, неспорно, уздрмале тамошњу стварност и односе међу суседима.