Iranci teroristima: Dođite, čekamo vas

Takva atmosfera podseća na vreme bombardovanja kada je Srbija verovala da masovnim izlaskom na mostove i druge mete prkosi avionima koji su preletali naše nebo.  A da li je ovakav odnos prema jednoj od najvećih pretnji sadašnjice osnovan? Može li se prkosom pobediti fundamentalizam zbog kojeg se mladići dižu u vazduh kako bi sa sobom odneli što više života? Pri tome, Iran nije samo od juna na meti ID koja preteće poruke šalje i na farsiju.

Nedavno su ritualno pogubili iranskog vojnog savetnika u Siriji. Uprkos tome, teroristička propagandna mašinerija zasnovana na širenju straha i osećaju nebezbednosti na ulici, makar posmatraču koji je stigao iz Evrope, deluje da nema učinka na ovdašnji život. Oni se ponašaju tako da deluje da ekstremisti ovde nemaju šta da traže.  Islamska država, takođe, ne doživljava uspeh ni u regrutaciji iranskih sunitskih Arapa – čak ni zakletih protivnika vlasti u Teheranu. Iranci imaju dugogodišnje iskustvo u borbi protiv terorizma. S vremenom su se navikli na sankcije, brojne pritiske i naizmenične napade Mudžahedin-e-halka, organizacije koja iz Iraka pokušava da im sruši režim. U takvom stanju stvari ne čudi da žitelji Persije, kako Iran neretko nazivaju mladi, pozivaju fundamentaliste – da dođu.  I Muhamed Hodadi, direktor državne iranske agencije, IRNA, diplomata i poverenik predsednika Hasana Rohanija, kaže da su spremni.  „Kako to da na Zapadu napravite prekršaj u saobraćaju i odmah vas policija nađe i uruči kaznu, dok potencijalni teroristi olako prelaze evropske granice. Naše službe su osujetile više desetina napada. Znamo šta radimo. Čekamo ih”, kaže Hodadi.

Slično za „Politiku” govori i Ali Reza Rahimi, član parlamentarnog komiteta za spoljnu politiku i bezbednost, uprkos tome što postoje veće šanse da se sukob Irana i ID rasplamsa.

„Bezbednost je na visokom nivou u parlamentu, javnom prevozu, aerodromu. Pri tome ne mislim samo na snage bezbednosti već na obaveštajni i svaki drugi pristup ovom problemu. Već smo bili spremni zbog čega su i uspeli udariti samo jednom. Takođe, mi već odlično poznajemo ID izvan granica naše zemlje”, objašnjava Rahimi.

Opasni teroristi koji seju smrt i strah širom sveta nakon razgovora s iranskim zvaničnicima nekome na trenutak mogu da se učine neuverljivo. Ipak, krvoprolića su stvarna i videli su ih i Iranci. Gledam snimak koji su napravile kamere na ulazu u Homeinijev mauzolej. Dva mladića se ispred ulazne kapije opasuju eksplozivom. Iz torbe vade mitraljeze i jurišaju ka platou gde otvaraju rafal i potom aktiviraju eksploziv. Deo trupa jednog tela leti u vazduh dok se prolama snažna eksplozija. Potom gledam snimak napada napravljen iz mauzoleja dok teroristi jurišaju unutra, ka mestu gde stojim u tom trenutku, a odakle je Jaser Madeki ovim telefonom snimio napad. Umesto da beži, Madeki je snimao džihadiste koji mu idu u susret.

„Nisam se uplašio. Znao sam da ne mogu ući unutra. Zato su se i digli u vazduh na platou ispred groba”, kaže Madeki.

Jedan od vernika, nakon što je poljubio srebrnu ogradu kojom je opasan Homeinijev grob (veruje se da će boravkom na ovom mestu biti zaštićeni od svih nevolja), kaže mi da ga više brine da li će im i kada Donald Tramp dozvoliti da na američko tržište opet šalju tepihe, pre sankcija jedan od osnovnih izvoznih artikala. Kao njihov proizvođač i prodavac neretko ima problem u komunikaciji sa stranim kupcima.

„Oni misle da smo drumski razbojnici. Da nije bezbedno biti s nama u kontaktu. Da će nastradati ako dođu u Teheran. U takvoj atmosferi se ne prodaju tepisi.”

Propaganda i sankcije učinili su svoje, zbog čega ne kriju da su besni zbog Trampove diverzije sporazuma o nuklearnom programu i lažnih vesti o njima koje su se uvukle među zapadnjačkim naslovnicama – što opet budi sećanje na život u Srbiji devedesetih godina.

„Predrasude su ono što nas ubija. Ne teroristi”, kaže ovaj Iranac koji me ubeđuje da nije predrasuda to što misli o terorističkim akcijama koje su, nesporno, uzdrmale tamošnju stvarnost i odnose među susedima.