„Лепенко“, први европски градитељ

Археолошко налазиште Лепенски вир откривено је у време изградње хидроелектране Ђердап, шездесетих година прошлог века. Било је то откриће које је у научним круговима прихваћено као прворазредна сензација. Да не би био потопљен, локалитет је пресељен тридесет метара даље и покривен.

Овај, у светским размерама атрактиван музеј, удаљен је од Доњег Милановца 15 километара. Од етнопарка, пешачком стазом дугом 400 метара долази се до зграде музеја са галеријом у којој је изложен део покретних налаза и фотографија из времена археолошких истраживања. Поред зграде налази се археолошки локалитет, проглашен за споменик културе од изузетног значаја.

Зашто је откриће Лепенског вира изазвало сензацију код научника из Европе и света, објашњава Васоје – Бобан Васић, кустос Народног музеја у Београду.

Планска градња

Прва људска насеља на отвореном простору, каже наш саговорник, појављају се у Европи између осмог и седмог миленијума пре наше ере. Била су привремена, јер се човек тада искључиво бавио ловом, сакупљачком привредом и често се селио. За разлику од таквих насеља, у Ђердапској клисури је подигнуто трајно насеље, негде око 6500. године пре наше ере, најстарије у Европи.

Природна богатства условила су настајање такве насеобине. Дунав је у том делу веома богат рибом, а у залеђу је шума пуна дивљачи. И док је у Европи већина племена живела номадским начином живота, овде је развијан урбанизам и архитектура. Због тога је Лепенски вир светски значајно археолошко налазиште.

(/slika2)Кустос Васић наводи да је откривено седам грађевинских слојева, односно, седам насеља једно испод другог. Свако од њих имало је централну грађевину испред које се, до Дунава, пружао празан простор. То је била нека врста трга који је вероватно служио за колективне светковине. Сви остали објекти су потковичасто окруживали централну грађевину, правилно распоређени, тако да се „наслућују” улице широке од метра до метар и по. Водиле су или на трг или према Дунаву испред насеља. Оно што је фасцинирало проналазаче јесте положај кућа, које су постављене тако да одолевају удару ветрова, облика дотада непознатог у градитељству – са трапезоидном основом.

Поред алатки и оружја пронађене су сад већ чувене скулптуре које представљају најстарија вајарска дела у камену за која се у свету зна. Израђене су између 6500. и 5500. године пре наше ере. Рубови камених облутака су украшени шарама у виду арабески, или су у камену представљена риболика бића, па се претпоставља да су и њихова божанства била у вези са подводним светом.

Велике скулптуре од камена и плански изграђено насеље с кућама, својим складним облицима и функционалношћу показују развијен смисао за архитектуру у правом смислу те речи. Управо ове скулптуре, које достижу висину и 60 центиметара (дакле, нису мале као оне из истог периода нађене у Анадолији или Палестини), као и оригинална архитектонска решења, издвајају културу Лепенског вира у једну посебну и веома рану фазу преисторијске културе Европе.

Неопходно пристаниште

Покојни Драгослав Срејовић, чувени археолог који је руководио ископавањима, рекао је да су тадашњи људи поседовали запањујућу вештину обраде камена јер скулптуре и данас делују веома модерно.

(/slika3)Скулптура прародитељке била је, под називом „Лепенко“, маскота српске „Године културе” 1995. „Лепенко“ нам је са многобројних плаката поручивао да је „лепше са културом”, али се ни до данас није ништа учинило на трајној заштити локалитета са којег је он потекао.

Упркос томе што су ископине у Лепенском виру и даље сензација светске археологије, на потковичастој дунавској ували код Доњег Милановца све је онако како је било пре тридесет година и више. Грађевина на 2.500 метара квадратних, привремено подигнута 1972. да заштити локалитет, постављена је на дрвене, храстове стубове и покривена салонитским кровом. Хиљаде туриста који плове Дунавом не могу да виде ову атракцију, јер на Лепенском виру нема пристаништа. Зато је туристичка посета много мања. Рачуна се да има свега око две и по хиљаде посетилаца годишње.

За утеху је то што је Националним инвестиционим планом предвиђена изградња новог објекта, површине 4.000 метара квадратних, с кровом од лексана. Под њим би се, осим археолошког локалитета, нашли и амфитеатар, сала за сталну поставку скулптура и простор на којем би била изведена идеална реконструкција трапезоидне куће некадашњег становника такозване старчевачке културе. Тако би Лепенски вир постао стециште туриста не само из земље, него и Европе и света.