Ђачке униформе из родитељског џепа

Анкета коју је прошле школске године просветни врх спровео у школама широм Србије показала је да је више од 50 одсто њих расположено да уведе униформе. То је могло да значи да ће у око 900 школа данас основци, а што не и средњошколци, у школи боравити истоветно одевени. Међутим, овог септембра ђаци у униформама срећу се тек у понекој кући знања, и то су углавном ученици школа које су такво одевање увеле пре помпезно најављиваног повратка униформи.

Једна од тих је смедеревска осмолетка „Др Јован Цвијић” у којој су ђачке униформе свакодневица последњих десет година. У њеном крилу учи више од 1.200 ђака од првог до осмог разреда и сви носе кецеље и блузе са школским амблемом. И то је резултат родитељске иницијативе, после уједначеног става савета родитеља, од пре десет година, да ђаци долазе у школу непристојно одевени, нарочито девојчице одевене у мајицама са деколтеима и кратким сукњицама.

– Уредили смо правилник о облачењу који свака школа може да предвиди својим статутом. Тражила сам да се сви родитељи о увођењу униформи анонимно изјасне, не само представници савета. Идеју је подржало две трећине укупног броја родитеља. Наши ђаци су на часовима ликовног дизајнирали будуће униформе, било је ту дивних креација са кошуљама, сукњама, панталонама, сакоима, па зимска и летња варијанта, али није било могуће обистинити те ђачке идеје јер није исти буџет свих родитеља. Одабрали смо најједноставнију, најбољу а најјефтинију варијанту коју сваки родитељ може да приушти. Од 1. септембра 2007. године сви наши ђаци носе униформе. Ако без униформе дођу у школу то је повреда обавезе, додуше лакша – указује Драгица Голубовић, директорка ОШ „Др Јован Цвијић” у Смедереву.

Са Текстилно-технолошком и пољопривредном школом „Деспот Ђурађ” потписали су уговор о сарадњи, тако да ђаци текстилне школе на пракси шију униформе за основце. Израда једне униформе: материјал, шивење и машински вез амблема школе „Др Јован Цвијић”, укупно кошта 880 динара.

– Најскупљи је материјал, тањи тексас, а шивење нам наплаћују 100 динара по ђачкој кецељи, што је за родитеље веома повољно. Нисмо тражили одобрење од министра нити нам је то било неопходно. Потребна је сагласност родитеља јер они плаћају. А наши ђаци су веома поносни што су захваљујући униформама препознатљиви као „цвијићевци” на путу од куће до школе у центру града – каже Голубовићева.

Директори школа у којима ђаци носе униформе сагласни су да нема потребе да школе које желе да уведу једнообразно облачење ученика чекају министарство. Тврде да је свега једно полугодиште довољно да се на основу одлуке родитеља од идеје стигне до пуних учионица ђака у униформама.

– Новац је највећа кочница увођењу униформи. Родитељи наше школе одлучили су да желе то да плате. Велика подршка ресорног министарства повратку униформи изнедрила је помисао да ће то, можда, министарство хтети и да финансира. На крају стигла је препорука надлежних да ће школама које имају сопствене приходе, рецимо од издавања простора, бити омогућено да део тог новца усмере на униформе. Тиме је послата јасна порука да министарство униформе подржава али не може и да финансира – разјашњава Драгољуб Гачић, директор ОШ „Никола Тесла” у Винчи, највеће и једине београдске осмолетке чији ђаци носе униформе. Тамо девојчице на часовима носе розе хаљинице са карнерима а дечаци плаве сакое са амблемом школе. Једна униформа кошта око 1.000 динара.

– Комплетићи које смо увели пре три године, не могу да издрже сва четири млађа разреда. Реално је да трају две године. Наша прва генерација која је у униформама кренула у први разред, сада су трећаци а хаљинице и сакои су им окраћали. Покушаћемо да укупан трошак поделимо, да половину плаћа школа а другу половину родитељи. До сада су све финансирали родитељи – закључује Гачић.