Само херојство, без накнадне памети

Са­мо чи­ње­ни­це нас ин­те­ре­су­ју, без не­ке ви­зу­ре из да­на­шњи­це и не­ма не­ког да­на­шњег чи­та­ња Ве­ли­ког ра­та, на­кнад­не па­ме­ти. Чи­тав про­је­кат је за­сно­ван ис­кљу­чи­во на чи­ње­ни­ца­ма о хе­рој­ству и стра­да­њу на­ших пре­да­ка – ка­же у екс­клу­зив­ном раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” по­зна­ти ре­ди­тељ и сце­на­ри­ста Пре­драг Га­га Ан­то­ни­је­вић.

На­шег са­го­вор­ни­ка при­ти­ска­ју раз­не те­шко­ће. Реч је о ве­ли­кој про­дук­ци­ји и ан­га­жо­ва­њу по­ве­ћег бро­ја глу­ма­ца, али и ста­ти­ста (око 200), за­тим пе­де­се­так ко­ња, пред­ви­ђе­но је и сни­ма­ње ви­ше ве­ли­ких би­та­ка..., „па смо за­и­ста пред ве­ли­ким рад­ним, али и фи­нан­сиј­ским иза­зо­вом с об­зи­ром на то да смо од др­жа­ве до­би­ли че­твр­ти­ну це­лог бу­џе­та фил­ма, за­то у овим не та­ко згод­ним вре­ме­ни­ма за филм и ки­не­ма­то­гра­фи­ју мо­ра­мо да се окре­ће­мо по­мо­ћи при­ја­те­ља, мал­те­не до­на­ци­ја­ма, ка­ко би­смо про­је­кат при­ве­ли кра­ју”.

У овом фил­му ко­ји ће бу­ду­ћим на­ра­шта­ји­ма би­ти жи­вот­ни пу­то­каз све мо­ра да бу­де за­сно­ва­но на чи­ње­ни­ца­ма, аутен­тич­но. Оту­да је као осно­ва за сце­на­рио ко­ри­шће­на „Срп­ска три­ло­ги­ја”. Ан­га­жо­ван је и кон­сул­тант за вој­ну опре­му Ба­не Стан­ко­вић, струч­њак за ову област из На­род­ног му­зе­ја у Шап­цу.

Глав­не уло­ге ту­ма­че Мар­ко Ва­си­ље­вић, Вук Јо­ва­но­вић, Љу­бо­мир Бан­до­вић, Ра­дош Ба­јић, Не­над Ока­но­вић, Алек­сан­дар Ђу­ри­ца, Иван Ђор­ђе­вић, Мар­ко Гве­ро, Алек­сан­дар Бер­чек...

Већ не­ко­ли­ко да­на филм­ски пре­га­о­ци сни­ма­ју у дво­ри­шту ста­рог мли­на на ре­ци Ка­раш, у Ја­се­но­ву код Бе­ле Цр­кве. Пре­део као ство­рен за ова­кве про­јек­те, а и обје­кат мли­на се про­сто ну­дио за Ре­грут­ни цен­тар у ко­ме се еви­ден­ти­ра­ју ре­гру­ти ко­ји се ода­зи­ва­ју, с вој­нич­ким ко­фе­ри­ма, по­зи­ву отаџ­би­не.

– Сви сек­то­ри има­ју ве­ли­ки иза­зов пред со­бом јер у пред­ви­ђе­ном ро­ку филм мо­ра да бу­де за­вр­шен, а то­ли­ко ко­сти­ма за глум­це и ста­ти­сте мо­ра да бу­де сва­ко­днев­но при­пре­мље­но за сни­ма­ње, ору­жа­ри да по­де­ле вој­сци на­о­ру­жа­ње, пу­не ру­ке по­сла има­ју и љу­ди ко­ји се ста­ра­ју о ко­њи­ма, тран­спор­ту... Ве­ли­ка и иза­зов­на про­дук­ци­ја – ка­же ре­ди­тељ Пре­драг Га­га Ан­то­ни­је­вић ко­ји за­јед­но са про­ду­цен­том, та­ко­ђе ис­ку­сним Мак­сом Ћа­то­ви­ћем, има са­мо ре­чи хва­ле за ста­нов­ни­ке и ру­ко­вод­ство бе­ло­цр­кван­ске оп­шти­не. „При­хва­ти­ли су нас и иза­шли нам у су­срет ви­ше не­го што смо оче­ки­ва­ли, ма­да је то јед­на од нај­си­ро­ма­шни­јих оп­шти­на у Ср­би­ји“, до­да­је.

Иако по­се­ту ни­смо на­ја­ви­ли, го­то­во сви на­ши са­го­вор­ни­ци су одво­ји­ли вре­ме за из­ја­ве јер „По­ли­ти­ка ни­је оби­чан лист”. Про­ду­цен­та Мак­су Ћа­то­ви­ћа „би­је глас”  да не­ра­до да­је из­ја­ве за но­ви­не. Ни у јед­ном тре­нут­ку та­кав ње­гов став ни­смо при­ме­ти­ли. 

– Про­је­кат је по­бе­дио на кон­кур­су ко­ји је рас­пи­са­ло Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре Ср­би­је са те­мом Пр­ви свет­ски рат. У кон­ку­рен­ци­ји је би­ло још 17 про­је­ка­та, па је др­жа­ва по­др­жа­ла овај про­је­кат са 50 ми­ли­о­на ди­на­ра. Наш бу­џет се, ме­ђу­тим, те­ме­љи на 225 ми­ли­о­на ди­на­ра. Чу­ди ме да филм ни­је на­и­шао на по­др­шку не­ких су­бје­ка­та за ко­је сам оче­ки­вао да ће је пру­жи­ти. Ре­ци­мо, Ра­дио те­ле­ви­зи­ја Ср­би­је, наш јав­ни сер­вис, ни­је при­хва­ти­ла да от­ку­пи че­ти­ри епи­зо­де иако смо јој по­ну­ди­ли по дво­стру­ко ни­жој це­ни од уоби­ча­је­не. За то вре­ме у Хр­ват­ској њи­хо­ва на­ци­о­нал­на те­ле­ви­зи­ја сни­ма филм о ге­не­ра­лу Го­то­ви­ни са бу­џе­том од око пет ми­ли­о­на евра.

Од Вој­ске Ср­би­је до­би­ли смо са­мо се­дла уз оба­ве­зу да их ре­па­ри­ра­мо и вра­ти­мо по­сле упо­тре­бе. По­ли­ци­ја нам је обе­ћа­ла де­сет ко­ња, а за ве­ли­ку сце­ну, у ко­јој је ко­ло­на од 150 ме­та­ра на ре­ци Ка­раш, пла­ни­ра­мо 50 ко­ња­ни­ка и 300 вој­ни­ка – ка­же Мак­са Ћа­то­вић и на­гла­ша­ва да су ја­ха­ће ко­ње до­би­ли из ер­ге­ле у Ли­по­вач­кој шу­ми ко­ја има ис­ку­ства са фил­мом, а вуч­не ко­ње из ер­ге­ле „Бу­лић” из Сур­чи­на. Уни­фор­ме је овом фил­му усту­пи­ла „Ава­ла филм”, и то је пр­ви до­ма­ћи филм у ко­ме уче­ству­је ова ком­па­ни­ја по­сле при­ва­ти­за­ци­је. 

– Ка­ко РТС ни­је при­хва­тио на­шу по­ну­ду, те­ле­ви­зиј­ска пра­ва на че­ти­ри епи­зо­де је от­ку­пи­ла ком­па­ни­ја „Дај­рект ме­ди­ја”. Да би­смо про­је­кат оства­ри­ли за но­вац се сна­ла­зи­мо на раз­не на­чи­не, па и од по­је­ди­на­ца, Ан­то­ни­је­ви­ће­вих и мо­јих лич­них при­ја­те­ља. Нафт­ну ин­ду­стри­ју „Ср­би­ја”, ре­ци­мо, за­мо­ли­ли смо за по­моћ. Ни­су нам ни од­го­во­ри­ли. Ка­ко-та­ко на­мак­ну­ли смо нео­п­хо­дан но­вац да за­вр­ши­мо сни­ма­ње сли­ке, а по­сле ће­мо ви­де­ти – ка­же нам Ћа­то­вић.

За мном 

– Улогом сам задовољан. Када је реч о Великом рату требало би да све доживљавамо мало повишено и све то... Ни сам сигуран да смо достојни да пред стављамо Њих, да се ова генерација бави Њима. Трудимо се да разумемо голготу кроз ко ју су ти људи прошли да би сачували и изградили ову земљу. Тексту сам пришао с поштовањем и страхопоштовањем. Баш војнички. Играм мајора, команданта артиљеријске дивизије. Мајор нема имена, он представља све официре тога доба који су викали: „За мном“ – рекао нам је Љубомир Бандовић.