Залет Србије за „Индустрију 4.0”

Тај про­цес, пре­ма ре­чи­ма ми­ни­стра за­ду­же­ног за ино­ва­ци­је и тех­но­ло­шки раз­вој Не­на­да По­по­ви­ћа, Вла­да Ср­би­је ће нај­сна­жни­је по­др­жа­ти јер је то шан­са за еко­ном­ски раст, по­ве­ћа­ње из­во­за и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Он је пре­ци­зи­рао да се до кра­ја го­ди­не оче­ку­је пред­лог за­ко­на ко­ји би стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма омо­гу­ћио ула­га­ња у ов­да­шње мла­де струч­ња­ке, као и да ће у 2018. би­ти омо­гу­ће­но од пет до де­сет пу­та ви­ше сред­ста­ва за на­уч­но­и­стра­жи­вач­ку, ино­ва­тив­ну и стар­тап за­јед­ни­цу у Ср­би­ји.

„У ака­дем­ском сми­слу, на­ша зе­мља има ве­ли­ки по­тен­ци­јал, али ако ис­ко­ри­сти­мо тренд ди­ги­та­ли­за­ци­је, при­ме­на на­уч­ног зна­ња мо­же би­ти мно­го ефект­ни­ја. ’Ин­ду­стри­ја 4.0’ зах­те­ва ин­же­ње­ре 4.0, а мла­ди ин­же­ње­ри су јед­на од на­ших кључ­них раз­вој­них шан­си да по­сле бом­бар­до­ва­ња, санк­ци­ја и еко­ном­ске кри­зе ухва­ти­мо ко­рак с еко­ном­ски раз­ви­је­ним зе­мља­ма Евро­пе”, ре­као је По­по­вић. 

Као при­ме­ре тих др­жа­ва, он је на­вео Швај­цар­ску, Фин­ску и Изра­ел ко­је, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, има­ју нај­ве­ћу сто­пу БДП-а на све­ту.

„Те три зе­мље има­ју из­ван­ред­но обра­зо­ва­ње, али исто­вре­ме­но омо­гу­ћу­ју мла­дим ин­же­ње­ри­ма да се ба­ве стру­ком чак и за вре­ме слу­же­ња вој­ног ро­ка ко­ји је у све три др­жа­ве оба­ве­зан. Чо­век ко­ји је из­у­мео СМС је Изра­е­лац, ко­ји је зна­ње упра­во сте­као у ар­ми­ји”, илу­стро­вао је По­по­вић, до­да­ју­ћи да Ср­би­ја упра­во у на­мен­ској про­из­вод­њи има по­тен­ци­јал за при­ме­ну „Ин­ду­стри­је 4.0”.

Без ин­же­ње­ра не­ма ни та­ко­зва­не па­мет­не спе­ци­ја­ли­за­ци­је, у ко­јој је кљу­чан спој ви­со­ког обра­зо­ва­ња, на­у­ке и ин­ду­стри­је, ис­та­као је ди­рек­тор Цен­тра за ис­тра­жи­ва­ња раз­во­ја на­у­ке и тех­но­ло­ги­је при Ин­сти­ту­ту „Ми­хај­ло Пу­пин” Ђу­ро Ку­тла­ча. Тај про­цес, до­дао је он, омо­гу­ћа­ва да се из­гра­ди на­ци­о­нал­ни ино­ва­ци­о­ни си­стем ко­ји би до­при­нео бо­љем по­зи­ци­о­ни­ра­њу Ср­би­је.

Као сво­је­вр­сни пу­то­каз ко­је би де­лат­но­сти Ср­би­ја тре­ба­ло у том сми­слу да раз­ви­ја, он је на­вео да је од осни­ва­ња Кра­љев­ског удру­же­ња за за­шти­ту  ин­те­лек­ту­ал­не сво­ји­не 1921. го­ди­не до да­нас нај­ви­ше па­те­на­та у на­шој зе­мљи би­ло из пре­храм­бе­не обла­сти и ма­шин­ства.

Про­фе­сор Ма­шин­ског фа­кул­те­та Пе­тар Пе­тро­вић сма­тра да у Ср­би­ји на­чел­но по­сто­ји до­бар си­стем ви­со­ко­школ­ског обра­зо­ва­ња ин­же­ње­ра, али и да су по­треб­ни по­себ­ни про­гра­ми за ака­дем­ски раз­вој стру­ке, на­уч­ног зна­ња и ино­ва­ци­ја:

„Не­раз­ви­је­не еко­но­ми­је има­ју по­тен­ци­јал бр­жег раз­во­ја од раз­ви­је­них, али са­мо у ме­ри у ко­јој мо­гу да обез­бе­де ква­ли­тет­ни­ји људ­ски ре­сурс од оног ко­јег мо­гу да про­ду­ку­ју. Ср­би­ја је од ше­зде­се­тих до де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка има­ла ста­би­лан пе­ри­од аку­му­ла­ци­је људ­ског ре­сур­са, али је од 1989. до­шло до де­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је. За­то је по­треб­но да се у па­мет­ној спе­ци­ја­ли­за­ци­ји јед­ним де­лом фо­ку­си­ра­мо на ин­же­њер­ство ка­ко би­смо по­но­во осна­жи­ли раз­вој.”

Де­кан Ма­шин­ског фа­кул­те­та проф. др Ра­ди­во­је Ми­тро­вић сма­тра да су ре­фор­ме мо­гу­ће са­мо уз са­рад­њу из­ме­ђу др­жа­ве, при­вре­де и си­стем­ског обра­зо­ва­ња. 

„Ва­жно је раз­го­ва­ра­ти о раз­вој­ним спе­ци­ја­ли­за­ци­ја­ма Ср­би­је, али и це­лог за­пад­ног Бал­ка­на. Ви­со­ко обра­зо­ва­ње ни­је при­ви­ле­ги­ја ни­јед­ног уни­вер­зи­те­та, већ под­ра­зу­ме­ва и ре­ги­о­нал­ну ком­по­нен­ту. Мо­ра­мо да раз­ми­шља­мо ре­ги­о­нал­но, а де­лу­је­мо ло­кал­но”, за­кљу­чио је про­фе­сор Ми­тро­вић.