Zalet Srbije za „Industriju 4.0”

Taj pro­ces, pre­ma re­či­ma mi­ni­stra za­du­že­nog za ino­va­ci­je i teh­no­lo­ški raz­voj Ne­na­da Po­po­vi­ća, Vla­da Sr­bi­je će naj­sna­žni­je po­dr­ža­ti jer je to šan­sa za eko­nom­ski rast, po­ve­ća­nje iz­vo­za i otva­ra­nje no­vih rad­nih me­sta. On je pre­ci­zi­rao da se do kra­ja go­di­ne oče­ku­je pred­log za­ko­na ko­ji bi stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma omo­gu­ćio ula­ga­nja u ov­da­šnje mla­de struč­nja­ke, kao i da će u 2018. bi­ti omo­gu­će­no od pet do de­set pu­ta vi­še sred­sta­va za na­uč­no­i­stra­ži­vač­ku, ino­va­tiv­nu i star­tap za­jed­ni­cu u Sr­bi­ji.

„U aka­dem­skom smi­slu, na­ša ze­mlja ima ve­li­ki po­ten­ci­jal, ali ako is­ko­ri­sti­mo trend di­gi­ta­li­za­ci­je, pri­me­na na­uč­nog zna­nja mo­že bi­ti mno­go efekt­ni­ja. ’In­du­stri­ja 4.0’ zah­te­va in­že­nje­re 4.0, a mla­di in­že­nje­ri su jed­na od na­ših ključ­nih raz­voj­nih šan­si da po­sle bom­bar­do­va­nja, sank­ci­ja i eko­nom­ske kri­ze uhva­ti­mo ko­rak s eko­nom­ski raz­vi­je­nim ze­mlja­ma Evro­pe”, re­kao je Po­po­vić. 

Kao pri­me­re tih dr­ža­va, on je na­veo Švaj­car­sku, Fin­sku i Izra­el ko­je, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ima­ju naj­ve­ću sto­pu BDP-a na sve­tu.

„Te tri ze­mlje ima­ju iz­van­red­no obra­zo­va­nje, ali isto­vre­me­no omo­gu­ću­ju mla­dim in­že­nje­ri­ma da se ba­ve stru­kom čak i za vre­me slu­že­nja voj­nog ro­ka ko­ji je u sve tri dr­ža­ve oba­ve­zan. Čo­vek ko­ji je iz­u­meo SMS je Izra­e­lac, ko­ji je zna­nje upra­vo ste­kao u ar­mi­ji”, ilu­stro­vao je Po­po­vić, do­da­ju­ći da Sr­bi­ja upra­vo u na­men­skoj pro­iz­vod­nji ima po­ten­ci­jal za pri­me­nu „In­du­stri­je 4.0”.

Bez in­že­nje­ra ne­ma ni ta­ko­zva­ne pa­met­ne spe­ci­ja­li­za­ci­je, u ko­joj je klju­čan spoj vi­so­kog obra­zo­va­nja, na­u­ke i in­du­stri­je, is­ta­kao je di­rek­tor Cen­tra za is­tra­ži­va­nja raz­vo­ja na­u­ke i teh­no­lo­gi­je pri In­sti­tu­tu „Mi­haj­lo Pu­pin” Đu­ro Ku­tla­ča. Taj pro­ces, do­dao je on, omo­gu­ća­va da se iz­gra­di na­ci­o­nal­ni ino­va­ci­o­ni si­stem ko­ji bi do­pri­neo bo­ljem po­zi­ci­o­ni­ra­nju Sr­bi­je.

Kao svo­je­vr­sni pu­to­kaz ko­je bi de­lat­no­sti Sr­bi­ja tre­ba­lo u tom smi­slu da raz­vi­ja, on je na­veo da je od osni­va­nja Kra­ljev­skog udru­že­nja za za­šti­tu  in­te­lek­tu­al­ne svo­ji­ne 1921. go­di­ne do da­nas naj­vi­še pa­te­na­ta u na­šoj ze­mlji bi­lo iz pre­hram­be­ne obla­sti i ma­šin­stva.

Pro­fe­sor Ma­šin­skog fa­kul­te­ta Pe­tar Pe­tro­vić sma­tra da u Sr­bi­ji na­čel­no po­sto­ji do­bar si­stem vi­so­ko­škol­skog obra­zo­va­nja in­že­nje­ra, ali i da su po­treb­ni po­seb­ni pro­gra­mi za aka­dem­ski raz­voj stru­ke, na­uč­nog zna­nja i ino­va­ci­ja:

„Ne­raz­vi­je­ne eko­no­mi­je ima­ju po­ten­ci­jal br­žeg raz­vo­ja od raz­vi­je­nih, ali sa­mo u me­ri u ko­joj mo­gu da obez­be­de kva­li­tet­ni­ji ljud­ski re­surs od onog ko­jeg mo­gu da pro­du­ku­ju. Sr­bi­ja je od še­zde­se­tih do de­ve­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka ima­la sta­bi­lan pe­ri­od aku­mu­la­ci­je ljud­skog re­sur­sa, ali je od 1989. do­šlo do de­in­du­stri­ja­li­za­ci­je. Za­to je po­treb­no da se u pa­met­noj spe­ci­ja­li­za­ci­ji jed­nim de­lom fo­ku­si­ra­mo na in­že­njer­stvo ka­ko bi­smo po­no­vo osna­ži­li raz­voj.”

De­kan Ma­šin­skog fa­kul­te­ta prof. dr Ra­di­vo­je Mi­tro­vić sma­tra da su re­for­me mo­gu­će sa­mo uz sa­rad­nju iz­me­đu dr­ža­ve, pri­vre­de i si­stem­skog obra­zo­va­nja. 

„Va­žno je raz­go­va­ra­ti o raz­voj­nim spe­ci­ja­li­za­ci­ja­ma Sr­bi­je, ali i ce­log za­pad­nog Bal­ka­na. Vi­so­ko obra­zo­va­nje ni­je pri­vi­le­gi­ja ni­jed­nog uni­ver­zi­te­ta, već pod­ra­zu­me­va i re­gi­o­nal­nu kom­po­nen­tu. Mo­ra­mo da raz­mi­šlja­mo re­gi­o­nal­no, a de­lu­je­mo lo­kal­no”, za­klju­čio je pro­fe­sor Mi­tro­vić.