Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Договорен минималац – 143 динара

Договорен минималац – 143 динара
(Фото Д. Јевремовић)

Нова, минимална цена рада износиће од 1. јануара 2018. године 143 динара, или 13 динара више него сада, договорено је на седници Социјално-економског савета после које је требало да буде одржана конференција за новинаре. Она је, међутим, после сат и по времена, колико су новинари чекали у згради владе, отказана, јер послодавци и синдикати нису могли да се договоре.

Убрзо затим, стигла је вест да је договорена цена радног сата, али да је сада на потезу влада која треба део трошкова веће цене да преузме на себе кроз повећање неопорезивог дела зараде, како послодавци не би једини поднели терет овог повећања од 10 одсто.

Станко Крстин, председник Уније послодаваца Војводине, каже да је министар финансија Душан Вујовић, видевши да ће се тешко договорити, јер су синдикати инсистирали на цени од 154 динара, пресекао рекавши да у буџету има пара за повећање минималца за 10 одсто.

Упитан за колико ће им бити повећан неопорезиви део зараде, каже да у овом часу немају никакав прецизан податак о томе, осим обећања министра Вујовића да се приходи у буџету од овог повећања минималца неће повећавати, односно да ће републичка каса остати неутрална.

Преведено, то значи, каже он, да је држава спремна да део терета преузиме на себе.

– За колико ће држава повећати тај неопорезиви део не знамо. Уколико влада из неког разлога не одржи обећање, договорићемо се у ходу шта да радимо, јер послодавци заиста немају простора да свих 13 динара преузму на себе, а да с друге стране не добију олакшице, односно буду растерећени плаћања неког од 500 парафискалних намета – каже Крстин.

Предлог Социјално-економског савета упућен је одмах влади, а коначну одлуку о томе за колико ће бити повећан неопорезиви део зараде јавност би требало да сазна до 15. септембра.

 Ранка Савић, председник Асоцијације независних и самосталних синдиката Србије, која није учествовала у раду Социјално-економског савета, огорчена је договором послодаваца, владе и синдиката.

– Радницима ово повећање неће донети никакав бољитак, тим пре што и струја ускоро поскупљује два одсто, што ће због суше поскупети уље и друге животне намирнице и каква корист од ових 143 динара. Неразумно је да синдикати који седе у Социјално-економском савету сваки пут прихвате оно што им владе предложи. Ту су, ваљда, да се боре за права радника, а не владе и могли су да напусте седницу – каже Савићева.

Минималну месечну зараду од 22.880 динара у Србији прима око 350.000 радника. У претходних пет година минималац је повећан 15 динара.

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

petrovic
Bruka i sramota, ovo je pravo lice ove banana republike!
Aki
Ovakvim povećanjem će koris imati državna birokratija i partije na vlasti, manje oni koji rade, jer je ovo ko i socijalna pomoć. Dakle, obrni okreni predstavnici radnika Sindikati se ponašaju kao državna birokratija pa prema tome nisu predstavnici većinske radnićke populacije. Funkcije sindikalaca plaća država i poslodavac pa prema tome sve je jasno, još ako se uzme da su predstavnici sindikata i članovi Upravnih odbora svih državnih firmami pa čak i u PIO onda slika zaštite radnika bledi na prvi pogled i ostaje pesimizam za bolje realnije zarade. Dali je radnička struktura samo da trpi eksplataciju, ili nekim protestima da pokaže moć da promeni stanje zavisi od korenitih promena, ali ne od dnevne politike koja se servira da i hleb što jedemo mora da zahvalimo našem presedniku države, ili vladi. Doneli su Zakon o radu i penzionisnju toliko napredan da odgovara za dvadeset drugi vek i nisam video-čuo intresovanje poslanika da promene nego dižu ruke ko rabati robovi.
Dejan.R.Tošić
Ekonomski korektno je govoriti o revalorizaciji minimalne cene rada po satu,iz razloga što nema povećanja min.cene rada po satu,već samo revalorizacije njene vrednosti, država je za poslednjih 5 godina imala stopu rasta cena na malo od 4 % do 6 % na godišnjem nivou,sa ponderisanom procentnom stopom rasta ona iznosi za 5 godina ukupno oko 25% rasta cena na malo,iz toga proizilazi da ukoliko revalorizujete min.cenu rada po satu za 5 godina sa početnim iznosom od 120 din.u 2012.godini i povećate za 25 % dobijate sadašnju vrednost od 147 dinara,suština je da Vlada nije povećala cenu min,rada po satu već je izvršena revalorizacija za period od 5 godina,a od povećanja minimalca nema ni govora,jednostavno vratili smo se samo na nivo vrednosti min. cene rada po satu koju su građani već imali 2012.godine,sa finansijskom očiglednim trendom ekonomske stagnacije za proteklih 5. god, i bez ralnog rasta min.cene rada,i bez povećanja kupovne moći građana,to su egzaktne finansijske činjenice.
Aki
Ako su cene iste i veće nego u drugim zemljama onda i je profit isti i veći ; plate su vani veće pa što mi nebi imali bar približne plate kao oni, a ne minimalac koji inaće definiše najnižu socijalnu strukturu,. Mislim u čemu je problem, dali država dozvoljava ekspataciju koju definiše Zakonom naravno na strani poslodavca , ili nešto kod nas nevalja mislim neko nekog podkrada? Ako posodavac hoće da radnik da prema mogućnostima onda mora da ga plati pristojno , a ne minimalcem sa koji može porodica sa tri ćlana( a sa četiri nedelju dana) da živi trećinu meseca uzimam samo ishranu. Zašto upšte minimalac, to je kao da se daje sugestijha da poslodavac nekog može da plati malo- mizerno, ili minimalni profit poslodavca je definicoja naše istine siromašne zemlje ili već šta?
Aleksandar Mihailovic
Pogubnu ekonomsku i socijalnu politiku vode i poslodavci i država i ortački istu guraju u beznađe. Minimalna cena rada mora, MORA biti u visini cene potrošačke korpe i tu je kraj svakog cinculiranja i nadmudrivanja oko toga koliki će robovi radnici biti. Nesposobnost i neodgovornost onih koji se navodno dogovaraju, a u suštini smeštaju ogromnom broju radnika, dovodi i do brojnih drugih lančanh problema. Tolike beznačajne plate ne pune ni budžet, ni penzione fondove, te nema ni za opšti standard, zdravstvo, školstvo, a Vojska i Policija se guraju u šegrtarenje, te nam se na to svodi i bezbednost države. Oni koji neće, ne smeju, koji su umreženi u poreske, carinske, akcizne utaje, u krađe u JP, posebno struje, u rad na crno, sivu ekonomiju, a koji su debelo plaćeni da ne bi talasali, moraju da odu. Ne može Srbija da bude "rudnik" najjeftinije radne snage na planeti, da iz nje beže najsposobniji i izgrađuju druge, a da se onda reketiraju penzioneri, država zadužuje i sve rasprodaje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.