Додикови референдумски маневри

Што је, процењивало се, делом и условило да се Додик у јануару ове године нађе на америчкој црној листи, свега три дана пре инаугурације Доналда Трампа и око три месеца после спроведеног референдума о одбрани једног републичког и националног празника.

„То је та политика, кажу, дајте оспорите то, па ћемо их оптужити да оспоравају Уставни суд БиХ, када се ми одважимо бранити празник”, одговарао је Додик на тврдње америчког званичника Брајана Хојта Јиа да у Бањалуци постоје „сецесионистичке намере које подстиче Русија”. Америчке санкције доживео је као одмазду јер није пристајао да „тргује српским националним интересима”.

Та је образложења председник РС давао објашњавајући телефонски разговор са Хојтом Јијем и амбасадорком САД у Сарајеву Морин Кормак који су „захтевали поштовање Устава”, али се и тада као кључна тачка спотицања углавном најчешће помињала спорна страначка декларација: „У  Вашингтону су озбиљно схваћене претње Додика о референдуму о сецесији”, објашњавала је Кормакова увођење санкција.

Десетак дана по најави могућег разматрања војне неутралности у Скупштини РС, минулог је викенда Додик у Бијељини на страначком скупу идеју о могућем одржавању референдума о самосталности ипак оставио „за касније”, уколико се „не створе неки екстремни услови за његово одржавање”.

Одговорност за обзнањено одлагање референдума настојао је да пребаци у двориште опозицији, с образложењем да тиме не жели „правити поделе” у РС јер је „немогуће обезбедити консензус са Савезом за промене”, што Вукота Говедарица, председник СДС-а, чита као „преварантску политику” и каже: „Додик тражи разлоге зашто неће одржати референдум.”

Лидер опозиције је свестан да не постоји Србин који „не би волео да сви Срби живе у једној држави”, али Говедарица о том питању каже: „Срби не одлучују сами о томе. Увек ћемо поставити питање шта су последице.”

Приметио је, међутим, и то да одлуке о могућем референдуму нису акти Скупштине РС, већ Додиковог СНСД-а.

И поједини медији покушавају пронаћи могућност и неке друге позадине Додиковог маневра с референдумима.

„Евроблиц” у тексту „Додик купује америчку наклоност” цитира аналитичаре и опозиционе лидере, који су у одустајању препознали настојање лидера СНСД-а да се покаже као „играч разума”. Лист износи тврдње да је Додик за око пола године испунио два кључна услова који су пред њега испоставили Кормак и Хојт Ји. Подсећа се на то да је у децембру 2016. Хојт Ји у телефонском разговору захтевао да се Додик појави у Сарајеву пред Тужилаштвом БиХ (што се десило) због процеса који је у то време вођен због спровођења референдума о Дану РС.

Додуше, истрага против Додика је у међувремену обустављена, као и против других високих званичника РС. А други захтев је, подсећа лист, био одустајање од референдума о самосталности РС.

Добар део јавности, наиме, подржавао је и охрабривао Додика у аргументацији нуђеној за вођену политику, коју је председник ПДП-а Бранислав Бореновић описао као „неку игру на ивици политичког ножа”.

Јер Додик уверава како у сукобу са вишеструко надмоћнијим ривалом само брани слово Дејтонског споразума „од оних који су га девастирали” и који га „стално оптужују”. Бореновић, пак цени: „РС је у бројним проблемима и то је резултат изолационе политике.”  Додик не одступа од става да је са онима који су „спремни да раде против било какве самосталности, тако што би нападали идеју која долази с друге стране, немогуће изградити консензус”.