Dodikovi referendumski manevri

Što je, procenjivalo se, delom i uslovilo da se Dodik u januaru ove godine nađe na američkoj crnoj listi, svega tri dana pre inauguracije Donalda Trampa i oko tri meseca posle sprovedenog referenduma o odbrani jednog republičkog i nacionalnog praznika.

„To je ta politika, kažu, dajte osporite to, pa ćemo ih optužiti da osporavaju Ustavni sud BiH, kada se mi odvažimo braniti praznik”, odgovarao je Dodik na tvrdnje američkog zvaničnika Brajana Hojta Jia da u Banjaluci postoje „secesionističke namere koje podstiče Rusija”. Američke sankcije doživeo je kao odmazdu jer nije pristajao da „trguje srpskim nacionalnim interesima”.

Ta je obrazloženja predsednik RS davao objašnjavajući telefonski razgovor sa Hojtom Jijem i ambasadorkom SAD u Sarajevu Morin Kormak koji su „zahtevali poštovanje Ustava”, ali se i tada kao ključna tačka spoticanja uglavnom najčešće pominjala sporna stranačka deklaracija: „U  Vašingtonu su ozbiljno shvaćene pretnje Dodika o referendumu o secesiji”, objašnjavala je Kormakova uvođenje sankcija.

Desetak dana po najavi mogućeg razmatranja vojne neutralnosti u Skupštini RS, minulog je vikenda Dodik u Bijeljini na stranačkom skupu ideju o mogućem održavanju referenduma o samostalnosti ipak ostavio „za kasnije”, ukoliko se „ne stvore neki ekstremni uslovi za njegovo održavanje”.

Odgovornost za obznanjeno odlaganje referenduma nastojao je da prebaci u dvorište opoziciji, s obrazloženjem da time ne želi „praviti podele” u RS jer je „nemoguće obezbediti konsenzus sa Savezom za promene”, što Vukota Govedarica, predsednik SDS-a, čita kao „prevarantsku politiku” i kaže: „Dodik traži razloge zašto neće održati referendum.”

Lider opozicije je svestan da ne postoji Srbin koji „ne bi voleo da svi Srbi žive u jednoj državi”, ali Govedarica o tom pitanju kaže: „Srbi ne odlučuju sami o tome. Uvek ćemo postaviti pitanje šta su posledice.”

Primetio je, međutim, i to da odluke o mogućem referendumu nisu akti Skupštine RS, već Dodikovog SNSD-a.

I pojedini mediji pokušavaju pronaći mogućnost i neke druge pozadine Dodikovog manevra s referendumima.

„Evroblic” u tekstu „Dodik kupuje američku naklonost” citira analitičare i opozicione lidere, koji su u odustajanju prepoznali nastojanje lidera SNSD-a da se pokaže kao „igrač razuma”. List iznosi tvrdnje da je Dodik za oko pola godine ispunio dva ključna uslova koji su pred njega ispostavili Kormak i Hojt Ji. Podseća se na to da je u decembru 2016. Hojt Ji u telefonskom razgovoru zahtevao da se Dodik pojavi u Sarajevu pred Tužilaštvom BiH (što se desilo) zbog procesa koji je u to vreme vođen zbog sprovođenja referenduma o Danu RS.

Doduše, istraga protiv Dodika je u međuvremenu obustavljena, kao i protiv drugih visokih zvaničnika RS. A drugi zahtev je, podseća list, bio odustajanje od referenduma o samostalnosti RS.

Dobar deo javnosti, naime, podržavao je i ohrabrivao Dodika u argumentaciji nuđenoj za vođenu politiku, koju je predsednik PDP-a Branislav Borenović opisao kao „neku igru na ivici političkog noža”.

Jer Dodik uverava kako u sukobu sa višestruko nadmoćnijim rivalom samo brani slovo Dejtonskog sporazuma „od onih koji su ga devastirali” i koji ga „stalno optužuju”. Borenović, pak ceni: „RS je u brojnim problemima i to je rezultat izolacione politike.”  Dodik ne odstupa od stava da je sa onima koji su „spremni da rade protiv bilo kakve samostalnosti, tako što bi napadali ideju koja dolazi s druge strane, nemoguće izgraditi konsenzus”.