Нова сенка расизма немачких десничара

Недељно издање конзервативног „Велта” објавило је мејлове, које је добило од њеног бившег сарадника, у којем се наводно може видети њено право лице, то јест њене „расистичке примедбе”.

„Разлог зашто нас преплављују културолошки страни народи, као што су Арапи и Роми, јесте то што се систематски уништава грађанско друштво као могућа контратежа непријатеља устава, који нама владају”, наводно је 2013. Вајделова написала у мејлу једном тадашњем сараднику, описујући канцеларку Ангелу Меркел и министре у њеној власти као „свиње које су ништа друго до марионете савезничких сила из Другог светског рата”. „Њихов је задатак да немачки народ ограниче стварајући грађански рат у урбаним подручјима тако што их преплављују странцима.”

АфД је саопштио да је „Велтов” текст лаж, тврдећи да је странка на мети прљаве кампање коју воде етаблирани медији. Представници осталих странака, међутим, сматрају да је ово скандал.

„Ширити мржњу у друштву 60 година касније заслужује јасан одговор – то нема никакве везе са конзервативизмом. Ти људи су крајње десничарски радикали и они не припадају парламенту”, рекао је на једном предизборном скупу Армин Лашет, функционер демохришћана Меркелове.

Истовремено, бурна расправа се води и о Гауланду, који је немалом броју својих контроверзних изјава недавно придодао ону у којој је рекао да би доласком на власт владину комесарку за интеграције Ајдан Озогуз – Немице рођене у Хамбургу, али турског порекла, „вратио у Анадолију”.

Када је Вајделова била упитана да ово прокоментарише, она је рекла да не би користила исте речи, али да је Гауландова основна идеја исправна.

Предизборне анкете указују да би АфД на гласању следеће недеље могао да добије девет до 11 одсто гласова и да је могуће и да буде и трећа по снази странка у Бундестагу. Према оцени немачког министра правде Хајка Маса, то ће значити да ће у послератној Немачкој први пут у савезном парламенту бити странка за коју он тврди да су делови њеног изборног програма, који се односе на веру, породицу, криминал и ЕУ, неуставни. Као пример за то он наводи предизборно обећање ове странке да ће забранити минарете у Немачкој, иако устав забрањује „дискриминацију на основу вере и религијских убеђења”.

„Са АфД-ом, први пут од 1949. догодиће се да једна партија, која има изборни програм, који је делом неуставан, пребаци изборни цензус од пет одсто и уђе у Бундестаг”, написао је Мас у ауторском тексту за дневник „Франкфуртер рундшау”.

Уколико се испуне прогнозе појединих аналитичара да ће после избора опстати актуелна велика коалиција демохришћана и социјалдемократа а да ће АфД бити најјача опозициона странка, то би значило да ће из њихових редова бити не само један од потпредседника Бундестага већ председник моћног парламентарног одбора за буџетска питања. Будући да се очекивало да ће АфД настојати да њихов члан отвори заседање 19. састава Бундестага, у међувремену је промењено досадашње правило да до избора председника Бундестага седници председава најстарији посланик.

„Не сматрам да је у реду да се нешто промени само да би се умањио значај АфД-а”, истиче Мас, додајући да ће то само дати АфД-у прилику да се представи „у улози жртве и да су другачији од осталих странака, које су све удружиле против ње”.