Nova senka rasizma nemačkih desničara

Nedeljno izdanje konzervativnog „Velta” objavilo je mejlove, koje je dobilo od njenog bivšeg saradnika, u kojem se navodno može videti njeno pravo lice, to jest njene „rasističke primedbe”.

„Razlog zašto nas preplavljuju kulturološki strani narodi, kao što su Arapi i Romi, jeste to što se sistematski uništava građansko društvo kao moguća kontrateža neprijatelja ustava, koji nama vladaju”, navodno je 2013. Vajdelova napisala u mejlu jednom tadašnjem saradniku, opisujući kancelarku Angelu Merkel i ministre u njenoj vlasti kao „svinje koje su ništa drugo do marionete savezničkih sila iz Drugog svetskog rata”. „Njihov je zadatak da nemački narod ograniče stvarajući građanski rat u urbanim područjima tako što ih preplavljuju strancima.”

AfD je saopštio da je „Veltov” tekst laž, tvrdeći da je stranka na meti prljave kampanje koju vode etablirani mediji. Predstavnici ostalih stranaka, međutim, smatraju da je ovo skandal.

„Širiti mržnju u društvu 60 godina kasnije zaslužuje jasan odgovor – to nema nikakve veze sa konzervativizmom. Ti ljudi su krajnje desničarski radikali i oni ne pripadaju parlamentu”, rekao je na jednom predizbornom skupu Armin Lašet, funkcioner demohrišćana Merkelove.

Istovremeno, burna rasprava se vodi i o Gaulandu, koji je nemalom broju svojih kontroverznih izjava nedavno pridodao onu u kojoj je rekao da bi dolaskom na vlast vladinu komesarku za integracije Ajdan Ozoguz – Nemice rođene u Hamburgu, ali turskog porekla, „vratio u Anadoliju”.

Kada je Vajdelova bila upitana da ovo prokomentariše, ona je rekla da ne bi koristila iste reči, ali da je Gaulandova osnovna ideja ispravna.

Predizborne ankete ukazuju da bi AfD na glasanju sledeće nedelje mogao da dobije devet do 11 odsto glasova i da je moguće i da bude i treća po snazi stranka u Bundestagu. Prema oceni nemačkog ministra pravde Hajka Masa, to će značiti da će u posleratnoj Nemačkoj prvi put u saveznom parlamentu biti stranka za koju on tvrdi da su delovi njenog izbornog programa, koji se odnose na veru, porodicu, kriminal i EU, neustavni. Kao primer za to on navodi predizborno obećanje ove stranke da će zabraniti minarete u Nemačkoj, iako ustav zabranjuje „diskriminaciju na osnovu vere i religijskih ubeđenja”.

„Sa AfD-om, prvi put od 1949. dogodiće se da jedna partija, koja ima izborni program, koji je delom neustavan, prebaci izborni cenzus od pet odsto i uđe u Bundestag”, napisao je Mas u autorskom tekstu za dnevnik „Frankfurter rundšau”.

Ukoliko se ispune prognoze pojedinih analitičara da će posle izbora opstati aktuelna velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata a da će AfD biti najjača opoziciona stranka, to bi značilo da će iz njihovih redova biti ne samo jedan od potpredsednika Bundestaga već predsednik moćnog parlamentarnog odbora za budžetska pitanja. Budući da se očekivalo da će AfD nastojati da njihov član otvori zasedanje 19. sastava Bundestaga, u međuvremenu je promenjeno dosadašnje pravilo da do izbora predsednika Bundestaga sednici predsedava najstariji poslanik.

„Ne smatram da je u redu da se nešto promeni samo da bi se umanjio značaj AfD-a”, ističe Mas, dodajući da će to samo dati AfD-u priliku da se predstavi „u ulozi žrtve i da su drugačiji od ostalih stranaka, koje su sve udružile protiv nje”.