Недовољно ресурса за сервис „помоћ у кући”

Како онда старијима можемо све да помогнемо?

– Оно што можемо да радимо јесте да промовишемо здраве стилове живота, активно старење, самоорганизовање старијих зарад међусобне помоћи и самопомоћи, да подржимо унутарпородичну и већу међугенерацијску солидарност. Промовисањем здравих стилова живота, посебно код старије популације, иако то треба чинити од најранијих дана, предупређујемо оболевање старијих, а самим тим смањује се или одлаже и њихова потреба за већом подршком од стране других – уверава Сатарићева, и додаје да су исти ефекти и промоције активног старења. Јер, што су старији људи активнији и што више воде рачуна да се не повуку из живота локалне заједнице, то су мање шансе да ће отићи у усамљеност.

– С тим иду и болести и опет потреба да им се у већој мери помогне – додаје она.

У Удружењу „Снага пријатељства – Амити” напомињу да је веома значајно промовисати и породичну солидарност и указивати да чланови породице имају не само моралну него и законску обавезу да брину и помажу своје немоћне, остареле чланове.

– Наравно, ми из организација цивилног друштва залажемо се код државе да обезбеди минимум материјалне сигурности, односно новчану социјалну помоћ, старима који су ван пензијског система, а не могу се ослонити на чланове породице нити на сопствену имовину. То је тако зато што је немају или због тога што нису у могућности да им помогну да квалитетније живе у старости – истиче Сатарићева.

Удружење „Амити” иначе организује трибине на теме активног старења у Београду на Пролећном и Јесењем фестивалу здравља, али то чини и у другим градовима и општинама широм Србије. Теме се прилагођавају потребама и интересовањима старијих.

– Сада актуелно причамо о превенцији насиља над старијима где их оснажујемо и охрабрујемо да препознају акте насиља које трпе, да о њему не ћуте, већ да затраже помоћ. То је део кампање „Зауставимо насиље и дискриминацију над старијим женама” у оквиру програма Канцеларије за људска и мањинска права „Спровођење антидискриминационих политика у Србији”. Управо смо имали трибине у Пироту, Бабушници, Ужицу, Чајетини, на Новом Београду, а ићи ћемо у септембру у Белу Паланку, Обреновац и још неке општине – најављује Сатарићева.

„Амити” промовише активно старење и расписивањем конкурса за најбољи путопис старијих особа „Драганова награда”, на који позива све старије од 60 година да учествују са својим радовима. Ове године, на конкурсу су учествовала 192 аутора из Србије и шест из земаља из окружења. Најбољи  путописи објављени су у публикацији „Шетња кроз време”.

Удео старијих све већи

Према попису из 2011. године, у Србији је од 7.186.862 становника њих  1.250.316 имало 65 и више година (17,40 одсто). Да се удео старијих повећава, потврдиле су и процене Републичког завода за статистику с  краја 2015. године – од 7.095.383 житеља Србије 1.328.841 имао је више од 65 (18,73 одсто). Свега око 14.000 старијих (1,1 одсто) у 120 локалних самоуправа користило је у току 2015. године сервис „помоћи у кући” који је тамо организован. Нажалост, од тих локалних самоуправа тек у 90 њих услуга је функционисала свих 12 месеци, а у преосталима краћи период током године, наводе у Удружењу „Амити”.

– Потребе су многоструко веће. Организације цивилног друштва конкуришу код донатора из међународне заједнице, и пројектно у појединим локалним заједницама организују иновативне сервисе за старије који су јефтинији – напомиње Надежда Сатарић.