Nedovoljno resursa za servis „pomoć u kući”

Kako onda starijima možemo sve da pomognemo?

– Ono što možemo da radimo jeste da promovišemo zdrave stilove života, aktivno starenje, samoorganizovanje starijih zarad međusobne pomoći i samopomoći, da podržimo unutarporodičnu i veću međugeneracijsku solidarnost. Promovisanjem zdravih stilova života, posebno kod starije populacije, iako to treba činiti od najranijih dana, predupređujemo obolevanje starijih, a samim tim smanjuje se ili odlaže i njihova potreba za većom podrškom od strane drugih – uverava Satarićeva, i dodaje da su isti efekti i promocije aktivnog starenja. Jer, što su stariji ljudi aktivniji i što više vode računa da se ne povuku iz života lokalne zajednice, to su manje šanse da će otići u usamljenost.

– S tim idu i bolesti i opet potreba da im se u većoj meri pomogne – dodaje ona.

U Udruženju „Snaga prijateljstva – Amiti” napominju da je veoma značajno promovisati i porodičnu solidarnost i ukazivati da članovi porodice imaju ne samo moralnu nego i zakonsku obavezu da brinu i pomažu svoje nemoćne, ostarele članove.

– Naravno, mi iz organizacija civilnog društva zalažemo se kod države da obezbedi minimum materijalne sigurnosti, odnosno novčanu socijalnu pomoć, starima koji su van penzijskog sistema, a ne mogu se osloniti na članove porodice niti na sopstvenu imovinu. To je tako zato što je nemaju ili zbog toga što nisu u mogućnosti da im pomognu da kvalitetnije žive u starosti – ističe Satarićeva.

Udruženje „Amiti” inače organizuje tribine na teme aktivnog starenja u Beogradu na Prolećnom i Jesenjem festivalu zdravlja, ali to čini i u drugim gradovima i opštinama širom Srbije. Teme se prilagođavaju potrebama i interesovanjima starijih.

– Sada aktuelno pričamo o prevenciji nasilja nad starijima gde ih osnažujemo i ohrabrujemo da prepoznaju akte nasilja koje trpe, da o njemu ne ćute, već da zatraže pomoć. To je deo kampanje „Zaustavimo nasilje i diskriminaciju nad starijim ženama” u okviru programa Kancelarije za ljudska i manjinska prava „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Srbiji”. Upravo smo imali tribine u Pirotu, Babušnici, Užicu, Čajetini, na Novom Beogradu, a ići ćemo u septembru u Belu Palanku, Obrenovac i još neke opštine – najavljuje Satarićeva.

„Amiti” promoviše aktivno starenje i raspisivanjem konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada”, na koji poziva sve starije od 60 godina da učestvuju sa svojim radovima. Ove godine, na konkursu su učestvovala 192 autora iz Srbije i šest iz zemalja iz okruženja. Najbolji  putopisi objavljeni su u publikaciji „Šetnja kroz vreme”.

Udeo starijih sve veći

Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji je od 7.186.862 stanovnika njih  1.250.316 imalo 65 i više godina (17,40 odsto). Da se udeo starijih povećava, potvrdile su i procene Republičkog zavoda za statistiku s  kraja 2015. godine – od 7.095.383 žitelja Srbije 1.328.841 imao je više od 65 (18,73 odsto). Svega oko 14.000 starijih (1,1 odsto) u 120 lokalnih samouprava koristilo je u toku 2015. godine servis „pomoći u kući” koji je tamo organizovan. Nažalost, od tih lokalnih samouprava tek u 90 njih usluga je funkcionisala svih 12 meseci, a u preostalima kraći period tokom godine, navode u Udruženju „Amiti”.

– Potrebe su mnogostruko veće. Organizacije civilnog društva konkurišu kod donatora iz međunarodne zajednice, i projektno u pojedinim lokalnim zajednicama organizuju inovativne servise za starije koji su jeftiniji – napominje Nadežda Satarić.