Већи минималац неће плаћати послодавци

Зоран Дракулић, председник Клуба „Привредник”, каже да је то био и услов да послодавци прихвате повећање минималца.

– Прихватили смо предлог синдиката да се минималац повећа са 130 на 143 динара по сату, али под условом да добијемо нека пореска растерећења. У овом случају, разматра се да се тај трошак компензује преко повећања неопорезивог дела зараде – каже Дракулић.

На питање зар тај новац не би требало да припадне запосленом, Дракулић одговара да се бруто плата радника неће мењати, и да је зарада ствар између радника и послодавца.

Како у пракси изгледа ова пореска клацкалица? Послодавац који има раднике који добијају минималац ће, по том основу, имати раст трошкова.

– Има и компанија које уопште немају раднике који добијају минималну плату. Такве су, на пример, ИТ компаније – каже професор Економског факултета Милојко Арсић. – Такви послодавци по основу повећања минималне цене рада уопште неће имати трошак. Са друге стране, са повећањем неопорезивог дела зараде, требало би и да се радницима, који са послодавцем имају договорену бруто плату, повећа нето зарада. Међутим, то је све ствар тржишта и односа снага између запосленог и послодавца. Тамо где су синдикати јачи вероватно ће и уштеда по основу повећања неопорезивог дела зарада отићи запосленом на рачун. У другим случајевима, послодавац ће тако надокнадити трошак који му је настао због повећања минималца – каже Арсић.

У преводу, расподела овог пореског оптерећења препуштена је тржишту па је неизвесно ко ће остварити већу добит: радници или послодавци. Али се, међутим, зна да ће ова пореска растерећења буџет коштати четири до пет милијарди.

Професор Милојко Арсић сматра да не треба држава да преузме комплетан трошак финансирања овог пакета, већ да би терет требало правилно распоредити. Односно да половину тог износа плате и послодавци.

Питање је какав ће бити став ММФ-а. Учесници у преговорима кажу да је на састанку са министром финансија, Душаном Вујовићем, речено да постоје и разни начини да повећање минималца за послодавце не буде трошак.

Како показују оквирне рачунице, план је да повећање зарада запосленима у јавном сектору у просеку буде око пет одсто. Неко ће добити мање, а неко веће повишице, али је фискални простор, за сада толики.

Шта повећање неопорезивог дела зараде значи у пракси види се на примеру плате од 50.000 динара. Ако се од овог износа одузме 11.790 (колико тренутно износи неопорезиви део плате) онда је основица за обрачун 38.210. На ту основицу зарачунава се порез на зараде који износи 10 одсто. Што значи да се на име пореза од плате одбија 3.821 динар. Нето износ, односно плата коју запослени носи кући, је 36.179 динара. Уколико би се неопорезиви део зараде повећао на 13.990 динара, као што се сада калкулише онда би основица за обрачун била мања и износила би 36.010. Порез на зараду у том случају био би 3.601, уместо досадашњих 3.821.

Уколико би та уштеда ишла запосленом, његова нето плата била би већа. Послодавац може и ту уштеду да задржи за себе и по том основу покрије трошак који му се појавио због повећања минималца.