Европа са Русима преговара иза леђа Американаца

У нацрту плана који је сачињен на 10 страница наводи се да би он ступио на снагу само уколико државе ЕУ дају зелено светло, имајући у виду да би Немачка врло радо водила преговоре са Русима без учешћа ЕУ. Стога је већ потпредседник Европске комисије и комесар за енергетику Марош Шевчович неформално одређен за главног преговарача у име ЕУ. Он је у истој улози био укључен и у преговоре са Русијом и Украјином око спора са гасом.

Европска комисија се у плану позива на одлуку Сaвeта ЕУ „којом је одобрено отварање преговора о споразуму између ЕУ и Руске Федерације о функционисању гасовода ’Северни ток 2’”. Европска комисија је 9. јуна усагласила захтев са ЕУ за добијање мандата за преговоре са руском страном о утврђивању правног оквира на основу кога би функционисао „Северни ток 2”.

Делу администрације у Бриселу не одговара да Немачка, која је и најзаинтересованија за реализацију овог споразума, води преговоре. Уз то ЕУ је подељена у вези са потписивањем овог споразума. За разлику од Украјине, Пољске и балтичких земаља, Немачка и Аустрија се, барем на нивоу министара спољних послова, здушно залажу да се овим гасоводом удвостручи испорука руског гаса Европи (годишње још 55 милијарди кубних метара гаса).

Пре неколико месеци немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер је рекао да би руски „Гаспром” са европским компанијама требало самостално да реши сва питања испоруке гаса новим гасоводом. И немачка канцеларка Ангела Меркел је тада рекла да сматра да је реч о економском пројекту и да за преговоре није потребан специјални мандат ЕУ, али да правна питања свакако треба да буду разјашњена. Исти став пре месец дана поновио је и руски министар спољних послова Сергеј Лавров, рекавши да се нада да ће здрав разум победити политику.

У нацрту плана је наведено да би Европска комисија требало да буде руководилац преговарачког тима уније, али и да би преговоре са Русијом требало да води у договору са „специјалним одбором” званичника држава чланица ЕУ. За сада није познато ко би чинио тај специјални комитет.

Међутим, и у овом нацрту плана у анексу је наведено да „Северни ток 2” треба да поштује закон ЕУ о „раздвајању” и „приступу треће стране”. Трећим енергетским пакетом се инсистира на томе да руска државна фирма „Гаспром”, која је власник и гаса и цеви, уступи управљање „Северним током 2” „независном оператеру” како би „избегли сукоб интереса и унапредили конкуренцију”. Због овог услова није дошло до реализације пројекта „Јужни ток” пре три године, али је прошле године у Летонији „Гаспром” ипак уступио део власништва над инфраструктуром.

У плану Европске комисије је и други захтев који је до сада био споран за руску страну – да би „Гаспром” био обавезан да капацитет „Северног тока 2” дели са конкурентима у ЕУ „путем редовних транспарентних тендера” како би се спречио монопол на тржишту. Овом клаузулом Европска комисија жели да се обезбеди да руски добављач не може да из „политичких или финансијских побуда одлучи да прекине доток гаса”.

У још једном анексу плана предвиђа се да би споразум „Северни ток 2” требало да укључи одговарајуће мере које би обезбедиле „дугорочно стабилно снабдевање гасом после 2019. године постојећим рутама, нарочито преко Украјине”.

Ова мера је укључена у нацрт плана како би се обезбедило да централне и источне државе чланице ЕУ буду и даље у могућности да диверсификују своје тржиште гасом и након што гас потече „Северним током 2” за две године. Подсетимо, руском одлуком због неплаћених испорука и условљавања у обнављању уговора последњег дана 2019. године обуставља се проток руског гаса кроз Украјину и даље ка ЕУ.

Управо јуче је потпредседник Европске комисије Марош Шевчович у Кијеву изјавио да је приоритет Брисела задржавање транзита руског гаса намењеног ЕУ преко Украјине – упркос жељама Москве да заобиђе ту земљу.

Мада је пре неколико дана руски министар енергетике Александар Новак наговестио могућност да би Русија могла, упркос застарелости цевовода, да задржи испоруке извесне количине гаса преко Украјине и пошто гас потече испод Балтика.

Овакав нацрт плана Европске комисије може да значи покушај да се државама које су под америчким утицајем (Украјина, Пољска и балтичке земље) остави могућност да прекину или сведу на минимум снабдевање руским гасом а да то не кошта остатак ЕУ. Украјина је већ почела да набавља угаљ из Пенсилваније, а Пољска и балтичке земље амерички гас из шкриљаца, који у танкерима пристиже, додуше за сада у малим количинама.

С друге стране, позивање на трећи енергетски пакет је уступак оним државама које не деле немачки ентузијазам у склапању новог споразума са Русима. 

У преговорима о новом споразуму руска страна са својим немачким, аустријским и француским пословним партнерима се узда у закључак правне службе Европске комисије да норме трећег пакета не важе за офшор. Дакле, за „Северни ток 2” по том принципу не важе правила унутрашњег тржишта ЕУ, односно трећег енергетског пакета, пошто цеви неће пролазити копном ЕУ.

На тај начин би могла да буде спасена инвестиција од уложене четири милијарде евра од укупних скоро 10 милијарди, колико је процењено да ће коштати „Северни ток 2”.