Evropa sa Rusima pregovara iza leđa Amerikanaca

U nacrtu plana koji je sačinjen na 10 stranica navodi se da bi on stupio na snagu samo ukoliko države EU daju zeleno svetlo, imajući u vidu da bi Nemačka vrlo rado vodila pregovore sa Rusima bez učešća EU. Stoga je već potpredsednik Evropske komisije i komesar za energetiku Maroš Ševčovič neformalno određen za glavnog pregovarača u ime EU. On je u istoj ulozi bio uključen i u pregovore sa Rusijom i Ukrajinom oko spora sa gasom.

Evropska komisija se u planu poziva na odluku Saveta EU „kojom je odobreno otvaranje pregovora o sporazumu između EU i Ruske Federacije o funkcionisanju gasovoda ’Severni tok 2’”. Evropska komisija je 9. juna usaglasila zahtev sa EU za dobijanje mandata za pregovore sa ruskom stranom o utvrđivanju pravnog okvira na osnovu koga bi funkcionisao „Severni tok 2”.

Delu administracije u Briselu ne odgovara da Nemačka, koja je i najzainteresovanija za realizaciju ovog sporazuma, vodi pregovore. Uz to EU je podeljena u vezi sa potpisivanjem ovog sporazuma. Za razliku od Ukrajine, Poljske i baltičkih zemalja, Nemačka i Austrija se, barem na nivou ministara spoljnih poslova, zdušno zalažu da se ovim gasovodom udvostruči isporuka ruskog gasa Evropi (godišnje još 55 milijardi kubnih metara gasa).

Pre nekoliko meseci nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer je rekao da bi ruski „Gasprom” sa evropskim kompanijama trebalo samostalno da reši sva pitanja isporuke gasa novim gasovodom. I nemačka kancelarka Angela Merkel je tada rekla da smatra da je reč o ekonomskom projektu i da za pregovore nije potreban specijalni mandat EU, ali da pravna pitanja svakako treba da budu razjašnjena. Isti stav pre mesec dana ponovio je i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, rekavši da se nada da će zdrav razum pobediti politiku.

U nacrtu plana je navedeno da bi Evropska komisija trebalo da bude rukovodilac pregovaračkog tima unije, ali i da bi pregovore sa Rusijom trebalo da vodi u dogovoru sa „specijalnim odborom” zvaničnika država članica EU. Za sada nije poznato ko bi činio taj specijalni komitet.

Međutim, i u ovom nacrtu plana u aneksu je navedeno da „Severni tok 2” treba da poštuje zakon EU o „razdvajanju” i „pristupu treće strane”. Trećim energetskim paketom se insistira na tome da ruska državna firma „Gasprom”, koja je vlasnik i gasa i cevi, ustupi upravljanje „Severnim tokom 2” „nezavisnom operateru” kako bi „izbegli sukob interesa i unapredili konkurenciju”. Zbog ovog uslova nije došlo do realizacije projekta „Južni tok” pre tri godine, ali je prošle godine u Letoniji „Gasprom” ipak ustupio deo vlasništva nad infrastrukturom.

U planu Evropske komisije je i drugi zahtev koji je do sada bio sporan za rusku stranu – da bi „Gasprom” bio obavezan da kapacitet „Severnog toka 2” deli sa konkurentima u EU „putem redovnih transparentnih tendera” kako bi se sprečio monopol na tržištu. Ovom klauzulom Evropska komisija želi da se obezbedi da ruski dobavljač ne može da iz „političkih ili finansijskih pobuda odluči da prekine dotok gasa”.

U još jednom aneksu plana predviđa se da bi sporazum „Severni tok 2” trebalo da uključi odgovarajuće mere koje bi obezbedile „dugoročno stabilno snabdevanje gasom posle 2019. godine postojećim rutama, naročito preko Ukrajine”.

Ova mera je uključena u nacrt plana kako bi se obezbedilo da centralne i istočne države članice EU budu i dalje u mogućnosti da diversifikuju svoje tržište gasom i nakon što gas poteče „Severnim tokom 2” za dve godine. Podsetimo, ruskom odlukom zbog neplaćenih isporuka i uslovljavanja u obnavljanju ugovora poslednjeg dana 2019. godine obustavlja se protok ruskog gasa kroz Ukrajinu i dalje ka EU.

Upravo juče je potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič u Kijevu izjavio da je prioritet Brisela zadržavanje tranzita ruskog gasa namenjenog EU preko Ukrajine – uprkos željama Moskve da zaobiđe tu zemlju.

Mada je pre nekoliko dana ruski ministar energetike Aleksandar Novak nagovestio mogućnost da bi Rusija mogla, uprkos zastarelosti cevovoda, da zadrži isporuke izvesne količine gasa preko Ukrajine i pošto gas poteče ispod Baltika.

Ovakav nacrt plana Evropske komisije može da znači pokušaj da se državama koje su pod američkim uticajem (Ukrajina, Poljska i baltičke zemlje) ostavi mogućnost da prekinu ili svedu na minimum snabdevanje ruskim gasom a da to ne košta ostatak EU. Ukrajina je već počela da nabavlja ugalj iz Pensilvanije, a Poljska i baltičke zemlje američki gas iz škriljaca, koji u tankerima pristiže, doduše za sada u malim količinama.

S druge strane, pozivanje na treći energetski paket je ustupak onim državama koje ne dele nemački entuzijazam u sklapanju novog sporazuma sa Rusima. 

U pregovorima o novom sporazumu ruska strana sa svojim nemačkim, austrijskim i francuskim poslovnim partnerima se uzda u zaključak pravne službe Evropske komisije da norme trećeg paketa ne važe za ofšor. Dakle, za „Severni tok 2” po tom principu ne važe pravila unutrašnjeg tržišta EU, odnosno trećeg energetskog paketa, pošto cevi neće prolaziti kopnom EU.

Na taj način bi mogla da bude spasena investicija od uložene četiri milijarde evra od ukupnih skoro 10 milijardi, koliko je procenjeno da će koštati „Severni tok 2”.