Властима прете нове критике са Запада

Сметње на везама нису изглађене још од претходно спроведеног референдума о Деветом јануару као Дану РС (који су опозиционари најпре подржавали, па се у јеку ватре из подршке повукли), као ни након што је Додик недавно повукао претњу референдумом о самосталности РС.

До насилне и за неке посматраче непристојне блокаде парламента дошло је, према мишљењу једног круга аналитичара, у јеку закаснеле опозиционе борбе и то са захтевом далеко мање важности у односу на бројне грешке власти преко којих су годинама готово ћутке прелазили. У овом инциденту је власт, већ хронично склона налажењу теорија завере, препознала методе такозваних обојених револуција; док је опозиција у иритантним призорима полицијског завођења реда у скупштини препознала „једноумље и диктатуру полицијске државе”.

Поједини медији оцењују да су опозиционари гласно рекли оно што већина грађана мисли: процедуре се морају поштовати и приликом расправе о ревизорском извештају. Ипак, у јавности је остао непријатан утисак да је скупштинска драматургија са примесом силе, непуну годину пред изборе више него револуцијом обојена борбом за властиту кожу, него за РС, како то лидери опозиције са говорнице образлажу.

Делимично је, међутим, испод јавног радара прошао сасвим изненадни услов – онај у ком опозиција инсистира на објави одлуке о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ или њеном понизном укидању, што је потез у ком није нарочито тешко претпоставити умотане намере. Не крију у опозицији како у изгласавању те референдумске одлуке у јулу 2015. нису ни учествовали. Они у тој политичкој игри не могу да изубе.

Овај захтев Недељко Чубриловић председник Скупштине РС сматра прихватљивим, као и онај трећи (одговори на сва посланичка питања). Медији у РС сазнају да је објава одлуке већ затражена, а премијерка РС Жељка Цвијановић свесна осетљивости референдумског питања одговара како то није питање за Владу РС, уз коментар да „Српска има право да организује референдум о свим питањима”.

Одступањем власти од раније расписаног референдума годину пред изборе опозиција би додатно добила на аргументацији да је референдумска галама коју је годинама политички добро капитализовао Додиков СНСД, као и она истицана због незадовољства правосуђем, била популизам.

Делимично се превиђа да се после прве претњом референдумом из 2011. дошло до сета закона који би уредили област правосуђа, а који су још увек у фиокама Савета министара БиХ и о којима се већ неко време не говори у органима БиХ.

Сем Бањалуке, и поједине опозиционе партије у самој Федерацији БиХ у тим решењима налазе доста тога прихватљивог.

Без обзира на то што опозиција своје потезе и насилну блокаду рада парламента образлаже тиме што владајућа већина крши Устав, законе и Пословник о раду Скупштине РС, атмосфера делимично подсећа на ону виђену на прошлогодишњим митингу и контрамитингу у Бањалуци, који су одржани неколико месеци пред недавно окончане локалне изборе.

И тада су се опозициони лидери – углавном због неких метода и парола коришћених на тим протестима, а који су многе подсетили на период борбе опозиције са Слободаном Милошевићем – такође окупљене под именом Савез за промене – сами олако подметнули да буду проглашени нарученим бунтовницима, што је добродошло појединим званичницима да пожуре да сличне паралеле повуку и са најновијом скупштинском блокадом.

Диктатуру, за коју је оптужен, види и сам Милорад Додик, председник РС. Али је налази на другом месту: „Опозиција је блокадом парламента покушала да уведе диктатуру”. За њега је најважније да је седница ефикасно одржана.