Реч може да боли више него шамар

Како коментаришете чињеницу да ће ове године бити рекордан број министара из Владе Србије на Паради поноса?

Ми смо као друштво направили огроман искорак у последњих неколико година. Многе табуе смо демистификовали, а ту спада и Парада поноса. Пре неколико година то је био догађај великог ризика и за учеснике и за грађане Београда, а данас овај догађај може да прође мирно и без тензија. Жеља сваког грађанина је да живи у мирном окружењу и данашња шетња управо је одговор који смо као друштво и заједница дали свим гласним појединцима који су у Србији сигурно у мањини, који увек покушавају да свој агресиван став наметну као једини исправан. Мислим да је важно за све нас што смо смогли снаге да се издигнемо изнад стереотипа и почнемо да се понашамо одговорно и с поштовањем једни према другима. Мени лично је драго што ћу с делом мог тима мирно прошетати прајдом, као што ћемо другом приликом отићи да посетимо неку фабрику или локалну самоуправу.

Да ли ће Влада Србије разматрати политичке захтеве овогодишњег прајда – усвајање закона о родном идентитету, усвајање закона о регистрованим партнерствима и усвајање закона о вршњачком насиљу – који ће, поред осталих видова вршњачког насиља, препознати и санкционисати насиље мотивисано мржњом према ЛГБТ особама?

Све су то веома значајна питања, пре свега с аспекта поштовања универзалних људских права које свако друштво, па и наше, треба да поштује и спроводи. Није то искључиво питање ЛГБТ заједнице. Ова питања већ су отворена у дијалогу с организацијама цивилног друштва, када сам се као министарка срела с експертима који се озбиљно баве овим темама. Наш оквир деловања свакако је међународно право у овој области, међутим треба рећи да око ових питања не постоји јединствен став ни политика између земаља чланица ЕУ. Сведоци смо да је Србија последњих година много урадила на пољу заштите људских и мањинских права. Положај ЛГБТ популације и мањинских група уопште значајно је унапређен. Верујем да ће ова питања бити отворена јер су то питања од животног, егзистенцијалног, људског интереса за неке од наших грађана и за цело друштво и томе ћемо приступити веома озбиљно – када дође тренутак за то.

Данашњи долазак неколико министара и председнице владе на геј прајд јасно говори о опредељењу Србије ка пуном поштовању људских права и уважавању специфичности мањинских група. То је пре неколико година било тешко замислити и, као што је то сада сасвим нормално, тако ће и за неко време бити нормално да причамо о темама за које данас нисмо спремни. Јер, као што и сами видите, границе освајања слободе се померају и ми смо као друштво ту направили велике искораке последњих година. Ја верујем у ово друштво и вољу наших грађана да штите своја, самим тим и права других особа.

На шта сте мислили када сте рекли да „реч може да боли више него шамар”?
Чињеница је да смо успели да постигнемо да имамо мањи број физичких напада на особе које се разликују од већине. Једнако је важно да престанемо да повређујемо једни друге речима. Ма колико шамар може произвести бола, тежина речи често је далеко болнија и неретко дуже остаје у сећању. Ја желим да заједно креирамо друштво које ће као кодекс понашања усвојити међусобно разумевање, уважавање и слободу да се испољимо као личности без страха од личног кајања и друштвене осуде. Само тако ћемо направити друштво једнаких шанси за све. А то је друштво које желим за све наше грађане. Ја желим да заједно креирамо друштво које ће као кодекс понашања усвојити међусобно разумевање, уважавање и слободу да се испољимо као личности без страха од личног кајања и друштвене осуде. Само тако ћемо направити друштво једнаких шанси за све. А то је друштво које желим за све наше грађане.