Витезови вина су заштитници традиције

Вршчани су веома почаствовани што им је у госте, на позив витезова Банатског винског реда „Теодор Вршачки”, дошао сам Ален Брајден, председник Међународног удружења винских редова, основаног пре 53 године. Он је и почасни директор винарства у Паризу, посвећеник вину, члан париског витешког реда „Сервера вина”, посетио је, шта би друго него

– Енолошку станицу, нашу познату државну лабораторију, основану још 1922. године „да помаже произвођаче грожђа, вина и алкохолних пића, и да контролише енолошке препарате”, а у међувремену она је освојила и контролу других производа, здравствену исправност намирница, предмета опште употребе... захваљујући набавци најсавременије опреме. На тај начин помаже и извозницима и домаћем тржишту. Гост из Француске је дошао с пријатељем из Словеније, Јанезом Дежмаром, интернационалним трговцем разне робе, па и вина. Њима су домаћини Ненад Барош, директор, и сарадници Владимир Дмитровић и Саша Попов представили улогу и рад сада најстарије лабораторије ове врсте у Србији.

– Концепт винског братства је веома стар. Прво братство у Француској је основано половином 13. века, а после Француске револуције је уништено, да би се поново уздигло половином 20. века. Модерна братства су везана за вински регион, винску земљу, и промовишу и бране традицију и културу винарства. Приликом примања неког у вински ред, најпре се полаже специфична винска заклетва, прима одора и прихвата обавеза заступања винског кодекса. Све земље Европе, које имају производњу вина, имају и винска братства, позната су у Србији, Словенији, Француској, Немачкој, Шпанији, Италији, Аустрији, Великој Британији... Овај концепт винског братства је извезен из Европе, па тако имамо братства и у Америци, Азији... У свету имамо око 700 братстава, која припадају интернационалној организацији, али има и оних малих. Тренутно развијамо и концепт пријема братстава из земаља које не производе вина, али их промовишу, конзумирају и препознају квалитет – рекао је само за „Политику” господин Брајден, „први витез вина у свету”, који је био одушевљен опремом и хигијеном у Енолошкој станици, а посебно га је импресионирало што „у овој лабораторији није осетио мирис хемикалија као у већини сличних”.

Он се похвално изразио о активности витезова вина у Србији сврстаних у осам витешких редова, а а нашу земљу је означио као активну с добром производњом грожђа и вина, у којој је пре неколико година одржан и Међународни конгрес винских братстава.

Гост вршачких витезова вина, г. Брајден, посебно је изненађен величином туристичке манифестације „Дани бербе грожђа”, и богатством понуђених производа, „што сведочи о богатој пољопривредној производњи у Србији”.

– Импресиониран сам коришћењем широког сортимента интернационално признатих и познатих сорти грожђа у српским винима, али су ми веома интересантне и аутохтоне сорте грожђа и вина справљена од њих – каже наш саговорник.

На питање шта мисли о тренутној ситуацији у производњи грожђа и вина у свету, гост је рекао да се количина произведеног вина у свету већ годинама не мења, а када је реч о земљама произвођачима, Јужна Америка и Азија врло напредују у овој производњи. Изнео нам је и податак да је дошло до повећања потрошње вина у земљама које немају традицију у овој производњи.

– Кина се, рецимо, успиње у производњи и потрошњи вина, зато су нам и важна нова винска братства у Азији. Све је више винара с великим производњама, или удружених малих произвођача, који имају извозничке амбиције. Укратко, вино има сјану будућност јер као пиће нема алтернативу – тако о будућности вина мисли Ален Брајден, а Јанез Дежмар је додао да цивилизација има три свете биљке: маслину, жито и лозу.

По традицији, данас ће тачно у подне, у част грожђа и вина, централним градским улицама проћи карневалска поворка, од више стотина учесника, а потом ће из авиона град бити засипан грожђем.