Vitezovi vina su zaštitnici tradicije

Vrščani su veoma počastvovani što im je u goste, na poziv vitezova Banatskog vinskog reda „Teodor Vršački”, došao sam Alen Brajden, predsednik Međunarodnog udruženja vinskih redova, osnovanog pre 53 godine. On je i počasni direktor vinarstva u Parizu, posvećenik vinu, član pariskog viteškog reda „Servera vina”, posetio je, šta bi drugo nego

– Enološku stanicu, našu poznatu državnu laboratoriju, osnovanu još 1922. godine „da pomaže proizvođače grožđa, vina i alkoholnih pića, i da kontroliše enološke preparate”, a u međuvremenu ona je osvojila i kontrolu drugih proizvoda, zdravstvenu ispravnost namirnica, predmeta opšte upotrebe... zahvaljujući nabavci najsavremenije opreme. Na taj način pomaže i izvoznicima i domaćem tržištu. Gost iz Francuske je došao s prijateljem iz Slovenije, Janezom Dežmarom, internacionalnim trgovcem razne robe, pa i vina. Njima su domaćini Nenad Baroš, direktor, i saradnici Vladimir Dmitrović i Saša Popov predstavili ulogu i rad sada najstarije laboratorije ove vrste u Srbiji.

– Koncept vinskog bratstva je veoma star. Prvo bratstvo u Francuskoj je osnovano polovinom 13. veka, a posle Francuske revolucije je uništeno, da bi se ponovo uzdiglo polovinom 20. veka. Moderna bratstva su vezana za vinski region, vinsku zemlju, i promovišu i brane tradiciju i kulturu vinarstva. Prilikom primanja nekog u vinski red, najpre se polaže specifična vinska zakletva, prima odora i prihvata obaveza zastupanja vinskog kodeksa. Sve zemlje Evrope, koje imaju proizvodnju vina, imaju i vinska bratstva, poznata su u Srbiji, Sloveniji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji... Ovaj koncept vinskog bratstva je izvezen iz Evrope, pa tako imamo bratstva i u Americi, Aziji... U svetu imamo oko 700 bratstava, koja pripadaju internacionalnoj organizaciji, ali ima i onih malih. Trenutno razvijamo i koncept prijema bratstava iz zemalja koje ne proizvode vina, ali ih promovišu, konzumiraju i prepoznaju kvalitet – rekao je samo za „Politiku” gospodin Brajden, „prvi vitez vina u svetu”, koji je bio oduševljen opremom i higijenom u Enološkoj stanici, a posebno ga je impresioniralo što „u ovoj laboratoriji nije osetio miris hemikalija kao u većini sličnih”.

On se pohvalno izrazio o aktivnosti vitezova vina u Srbiji svrstanih u osam viteških redova, a a našu zemlju je označio kao aktivnu s dobrom proizvodnjom grožđa i vina, u kojoj je pre nekoliko godina održan i Međunarodni kongres vinskih bratstava.

Gost vršačkih vitezova vina, g. Brajden, posebno je iznenađen veličinom turističke manifestacije „Dani berbe grožđa”, i bogatstvom ponuđenih proizvoda, „što svedoči o bogatoj poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji”.

– Impresioniran sam korišćenjem širokog sortimenta internacionalno priznatih i poznatih sorti grožđa u srpskim vinima, ali su mi veoma interesantne i autohtone sorte grožđa i vina spravljena od njih – kaže naš sagovornik.

Na pitanje šta misli o trenutnoj situaciji u proizvodnji grožđa i vina u svetu, gost je rekao da se količina proizvedenog vina u svetu već godinama ne menja, a kada je reč o zemljama proizvođačima, Južna Amerika i Azija vrlo napreduju u ovoj proizvodnji. Izneo nam je i podatak da je došlo do povećanja potrošnje vina u zemljama koje nemaju tradiciju u ovoj proizvodnji.

– Kina se, recimo, uspinje u proizvodnji i potrošnji vina, zato su nam i važna nova vinska bratstva u Aziji. Sve je više vinara s velikim proizvodnjama, ili udruženih malih proizvođača, koji imaju izvozničke ambicije. Ukratko, vino ima sjanu budućnost jer kao piće nema alternativu – tako o budućnosti vina misli Alen Brajden, a Janez Dežmar je dodao da civilizacija ima tri svete biljke: maslinu, žito i lozu.

Po tradiciji, danas će tačno u podne, u čast grožđa i vina, centralnim gradskim ulicama proći karnevalska povorka, od više stotina učesnika, a potom će iz aviona grad biti zasipan grožđem.