Декларација о опстанку, а не о хегемонизму
Заштита српског народа и његове културе, главни је циљ декларације коју су почетком августа, после састанка са Србима из региона, најавили председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик. За сада су информације о овом документу прилично штуре, али најављено је да ће двојица председника представити Декларацију о опстанку српског народа за око два месеца. Како је објаснио генерални секретар Председништва Србије Никола Селаковић то би могло да буде „25. или 26. новембра, када улазимо у стоту годишњицу присаједињења Срема, Баната и Бачке Краљевини Србији, или 1. децембра поводом формирања Краљевине СХС”.
Овај важан национални документ, према речима председника Вучића, није ни у каквој вези ни са каквим хегемонизмом, нити са шовинизмом.
„Декларација и сви остали, слични кораци имају за циљ само и једино да се правовремено и адекватно заштити српски језик и писмо као један од најбитнијих делова целокупне српске културе – да заштитимо и сачувамо српски народ”, рекао је Вучић у недељу на Вуковом сабору у Тршићу. А то, истакао је, не може, а и да хоће – неће успети да нам забрани нико.
Председник Републике Српске Милорад Додик је прошле недеље рекао да тимови из Србије и РС интензивно раде на томе, а како „Политика” незванично сазнаје, овај посао се води из кабинета председника Србије, а управо Селаковић је добио водеће задужење. И у петак су Вучић и Додик поново разговарали на ову тему, уз оцену да Србија и Република Српска никада нису боље сарађивале.
Можда за многе неочекивано, стигла је и подршка из Москве. Високи функционер владајуће Јединствене Русије Сергеј Железњак изјавио је у сусрету с члановима руководства Српске напредне странке да се његова странка залаже за израду декларације о очувању српског националног идентитета.
„Партија предлаже припрему декларације, заједно са партијама балканских земаља, која ће бити усмерена на очување српског националног идентитета, културе, језика и ћирилице”, рекао је Железњак додајући да је Јединствена Русија спремна најактивније да учествује у разради одговарајућег документа у сарадњи са колегама из Државне думе, Комитетом за међународну политику думе и групама пријатељства с парламентима балканских држава. „Подржавамо напоре српских колега у доношењу ове декларације. Са своје стране, спремни смо да учинимо све што је могуће како бисмо пружили партијску и политичку подршку, како би садржај овог документа постао познат светској јавности”, поручио је Железњак, а преноси Бета.
Додик је, иначе, изјавио и да ће, у жељи да се дође до најбољег могућег документа, укључити велики број особа „које имају шта да кажу о положају и будућности Срба на овим просторима”. Он је за „Вечерње новости” рекао да тимови из Србије и Српске интензивно раде на томе и навео да ће се пре завршетка документа највероватније још једном састати са Вучићем и политичким представницима Срба из региона. Председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић изјавио је да САНУ нису звали у вези с декларацијом, нити је унутар академије било разговора о посебном ставу према том документу.
Усвајање декларације, како је објашњавао Никола Селаковић, није мотивисано дневнополитичком потребом, нити оним што неко покушава да прикаже као „великосрпски национализам”, него потребом да се избегну нова страдања Срба, да се ојача њихов национални идентитет и националне државе Србија и Република Српска. Генерални секретар Председништва рекао је да Србија подвлачи црту испод 20. века, који нам је донео много победа, али много више страдања, а после којег треба да се преиспитамо где смо и шта смо у Европи, на Балкану и шта је то наша будућност, објашњавајући да српски језик и српско писмо нестају из дана у дан.
„Нажалост, постало нам је природно да када се неко од наших исели, после две генерације његова деца губе везе са матицом и не говоре српски језик, а то није нормално и није добро. Питање је шта је држава учинила и шта је држава спремна да учини да се то тако не дешава”, додао је Селаковић наглашавајући да Србија као матична држава српског народа тражи за припаднике свог народа у региону, нарочито у државама чланицама ЕУ, европске стандарде.
Фонд за неговање националне културе
Према досадашњим изјавама, предвиђено је да срж декларације буде о праву на употребу српског језика и ћириличног писма, на образовање и информисање на српском језику, на изучавање националне културе, историје и географије, као и о праву на очување националног културно-историјског наслеђа. Да та права, која су у складу са свим међународним јавно-правним актима, живе у пракси побринуће се посебан новчани фонд из којег ће се, између осталог, финансирати и екскурзије и омладински кампови у Србији и Српској, као и уједначавање школских програма с две стране Дрине.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


