Владина буџетска алхемија повећала минималац

Најновије економске мере које предвиђају повећање минималца, с једне старне и растерећење привреде, с друге стране, заправо су пакет који, државу, послодавце и синдикате неће коштати ништа, а сви ће имати утисак да су из овог социјалног дијалога нешто добили.

У чему је тајна ове буџетске алхемије чији је резултат утисак јавности да су сви учесници из ових преговора изашли као победници?

Прво, представници синдиката задовољни су чињеницом да је минимална цена рада повећана са 130 на 143 динара по сату (односно, чак десет одсто). Представници послодаваца, са друге стране, никад лакше нису пристали на повећање цене минималца десет одсто, јер им је речено да ће тај трошак моћи да компензују преко повећања неопорезивог дела зараде. Па ће то што радницима плате по основу већег минималца надокнадити тако што ће им остати више новца, након што држави плате све порезе и доприносе.

Прелиминарне рачунице Министарства финансија показују да ће буџет због повећања минималне цене рада остварити четири милијарде веће приливе по основу већих пореза и доприноса. Са друге стране, повећање неопорезивог дела зараде, државну касу ће коштати четири милијарде. Односно, за толико ће бити мањи приходи у благајни.

Како је министар финансија Душан Вујовић направио ову фискалну равнотежу објашњава Славиша Тасић, професор на Универзитету Мери у Сједињеним Америчким Државама.

– Због већег минималца држава би требало да добије више пореза и доприноса. По ономе што је могло да се чује у јавности, минималац се повећава 10 одсто, што значи да се и пореска основица послодавцима који плаћају минималац повећава толико. Међутим, држава ће повећати неопорезиви део зараде толико да по питању пореза, буџет буде на нули. Односно, да државна каса не заради више новца од пореза. То значи да ни послодавци не плаћају укупно више пореза него раније – објашњава Тасић.

У овом случају, ђаво је, ипак у детаљу. Јер, овај пакет неће подједнако коштати све послодавце. Они који запошљавају више радника на минималцу сада ће плаћати веће минималне плате, као и веће доприносе на те зараде, каже Тасић.

– Послодавци који немају ниједног радника на минималцу биће на добитку. Искористиће веће пореско изузеће и њима све ово погодује. Али, они који плаћају минималац мораће да плате више – објашњава Тасић зашто овај пакет мера није за све привреднике подједнако добар.

У пракси, власници компанија који запошљавају раднике чија су примања минимална, биће највише погођени овим мерама. Конкретно, производња чарапа и доњег веша, каблова или аутомобилских делова, у којој има навише запослених на минималцу, ова мера ће највише и коштати. Власници ИТ компанија, на пример, у којима нико нема минималну плату, биће међу добитницима ових мера. Јер ће од државе добити пореско растерећење, а неће имати веће трошкове по основу повећања минималних плата.

– Многе мале и маргиналне фирме биће у проблему, нарочито у мање развијеним крајевима земље где је просечна цена рада нижа – сматра Тасић.

Подсетимо, минималац ће бити повећан за 2.200 динара, са 22.620 на 24.840 динара. За исто толико ће бити повећан неопорезиви део зараде, који сада износи 11.780 динара. То значи да ће у будуће износити 13.990 динара.

Умањење на­кна­де за оси­гу­ра­ње за слу­чај не­за­по­сле­но­сти

Као део ме­ра за рас­те­ре­ће­ње при­вре­де Вла­да Ср­би­је раз­ма­тра уки­да­ње на­кна­де за оси­гу­ра­ње за слу­чај не­за­по­сле­но­сти ко­ја из­но­си 0,75 од­сто, са­зна­је „По­ли­ти­ка” из ви­ше не­за­ви­сних из­во­ра. Реч је о на­ме­ту на за­ра­ду ко­ји пла­ћа­ју и за­по­сле­ни и по­сло­да­вац у из­но­су од по 0,75 од­сто. План је да се је­дан део овог на­ме­та уки­не. Ина­че, на­пла­том ове так­се фи­нан­си­ра се На­ци­о­нал­на слу­жба за за­по­шља­ва­ње (НСЗ). 

Ка­ко мо­же да се ви­ди из из­ве­шта­ја о фи­нан­си­ра­њу НСЗ, про­шле го­ди­не при­хо­ди по том осно­ву из­но­си­ли су око 20 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. По­ло­ви­на тог из­но­са при­хо­до­ва­на је на те­рет за­по­сле­них, а дру­га по­ло­ви­на на те­рет по­сло­дав­ца. Ко­ли­ко су ове на­кна­де ва­жне за фи­нан­си­ра­ње НСЗ-а по­ка­зу­је и по­да­так да су укуп­ни при­хо­ди ове ин­сти­ту­ци­је про­шле го­ди­не из­но­си­ли 28 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. То зна­чи да при­хо­ди од ових так­си чи­не ви­ше од две тре­ћи­не бу­џе­та НСЗ-а. 

Ме­ђу­тим, бу­џет ове слу­жбе про­шле го­ди­не био је у су­фи­ци­ту од 3,1 ми­ли­јар­ду ди­на­ра, по­ка­зу­ју по­да­ци из фи­нан­сиј­ског из­ве­шта­ја ко­ји је об­ја­вљен на сај­ту НСЗ-а. Упра­во тај по­да­так за кре­а­то­ре фи­скал­не по­ли­ти­ке био је по­вод да раз­мо­тре сма­ње­ње за­хва­та­ња од при­вре­де по овом осно­ву. 

За­кон, ина­че, пред­ви­ђа да оства­ре­не при­хо­де по овом осно­ву НСЗ ко­ри­сти за ис­пла­ту на­кна­да за слу­чај не­за­по­сле­но­сти.