Мадрид нуди више новца Каталонији

.Престоница је претходно позивала Пуђдемонта да одустане од изласка на биралишта, подсећајући га да у уставу пише да је Шпанија недељива. И Врховни суд прогласио је референдум неуставним.

„Једном засвагда престаните са ескалацијом радикализма и непослушности”, запретио је премијер Маријано Рахој заговорницима независности, који траже отцепљење и због тога што сматрају да њихов новац треба да остане у Каталонији, уместо да се њиме финансирају сиромашнији делови земље.

Истовремено са Рахојевим „штапом”, из Мадрида је стигла и „шаргарепа”, па је министар економије Луис де Гиндос обећао Каталонцима да би могли да добију више новца из буџета и већу фискалну самосталност ако одустану од гласања. Министар је у интервјуу за „Фајненшел тајмс” истакао да референдум не би имао правну снагу и да Каталонија никад неће постати држава. Ако би се то ипак десило, Шпанија би остала без 16 одсто становништва, четвртине извоза и петине бруто друштвеног производа (БДП). Нова европска република имала би 34. највећу економију света и БДП по глави становника већи од оног у Јужној Кореји или Италији. Један од најчешћих аргумената поборника осамостаљења јесте то да централна влада скупља порез у Каталонији да би развијала Мадрид док каталонска инфраструктура пропада. Судећи према коментарима који остављају читаоци на информативним сајтовима, бројни Каталонци би гласали за независност чак и када би то значило да ће имати мање пара, јер је за њих то ствар националног поноса.

Иако анкете показују да тек нешто више од 40 одсто грађана ове регије подржава раставу од монархије, 70 одсто њих сматра да референдум треба дозволити. Испитивања су показала да би већина оних који би изашли на гласање гласала „за”. Ако се то деси, регионална влада обећава да ће сувереност прогласити у року од 48 сати. Пуђдемонт је припремио и привремени устав, који предвиђа Каталонију као републику с председничким системом, где би он био председник државе и владе. Иако такав систем имају и САД, где је Доналд Трамп шеф државе и шеф администрације, престонички листови оптужују покрајинског премијера да у Каталонији припрема „кримску аутократију Владимира Путина”. „Паис” је објавио и интервју с перуанским нобеловцем и својим аутором Маријом Варгасом Љосом, који је упозорио да се Каталонија „безглаво суновраћује у провинцијализам”.

Поједини аналитичари сматрају да централна влада мора да брани устав, иако Каталонци можда сматрају да је он недемократски и према њима неправедан. Рахој мора да задржи „златну коку” Шпаније и покаже другој шпанској „Каталонији”, Баскији, да нема ништа од сепаратизма. За разлику од Каталонаца, баскијска сепаратистичка организација ЕТА деценијама се за независност борила оружјем и терористичким нападима. Други коментатори сматрају да је Барселона запела са референдумом не зато да би се стварно одвојила, већ да би приморала Шпанију на уступке – да јој одобри највећу фискалну аутономију и самостално располагање новцем. Није случајно да јој је „шаргарепу” пружио министар економије, а не неки други званичник из Мадрида.

Рахој је много пута поновио да неће бити референдума, па би изјашњавање о независности било велики ударац за његову владу. Бранећи углед код својих конзервативних бирача, он би могао да посегне за свим средствима, па и да укине каталонску аутономију и тако спречи гласање. Тада би вероватно испровоцирао и Каталонце који нису за отцепљење, али који нису благонаклоно гледали на упад жандармерије у зграде регионалне владе. Каталонија има покрајинску полицију и тамо се ретко виђа милитаризована полиција централних власти која многе подсећа на дане Франкове диктатуре. И поред тога, Министарство унутрашњих послова наложило је овим снагама реда да буду у приправности, а медији јављају да је Мадрид изнајмио и бродове у барселонској луци за смештај полицајаца из свих делова земље који ће можда бити позвани да заведу ред међу „побуњеницима”.