Једногодишњим „дрилом” до полицајца приправника
Светла у собама гасе се у десет увече, а устајање је у шест ујутру. Следе намештање кревета, смотра, јутарња фискултура. Потом доручак, па дневне активности – учење, обука, борилачке вештине... и тако наредних годину дана. Није реч о некадашњем служењу војног рока, на који сте вероватно помислили. Овако изгледа обичан дан у Центру за основну полицијску обуку (ЦОПО) у Сремској Каменици. Репортери „Политике” посетили су једину установу за основну обуку полиције у Србији. Када младићи и девојке, тек свршени средњошколци, закораче овде – они гасе „паметне” телефоне. Престају да каче своје слике на „Инстаграм” и „Фејсбук”.
Посвећују се искључиво вежбању и учењу, како би сутрадан постали – добри полицајци. У томе им помажу тренери, ментори, наставници и прекаљени полицајци са вишедеценијским искуством у служби. До пре десет година у центру је радила Средња школа унутрашњих послова (СШУП). Међутим, од 2007. овде више нема „пилића” (ученика првог разреда), „фазана” (ученика другог разреда), „гуштера” (ученика трећег разреда), ни „џомби” (матураната). Ред, рад и дисциплина – утисак је који се стиче у овом центру организованом у кампусу који се простире на површини од 15 хектара, у 12 објеката. Зграда у којој бораве саграђена је још 1848. године.
На почетку је била „Кадетска школа”, за школовање војних полицијских кадрова Аустријске царевине. Изграђена је у стилу романтизма и сачувана у изворном облику. У погледу простора за обуку некадашња СШУП и ЦОПО много се разликују. Старе учионице за 40 ученика заменили су савремени кабинети. У њима наставу похађа 20 полазника. Основна полицијска обука траје годину дана и реализује се кроз неколико фаза.
„Тренутно је на обуци 171 полазник 14. класе (47 девојака и 124 младића) и 131 полазник 15. класе (36 девојака и 95 младића)”, каже нам полицијски саветник Жарко Јелача, координатор обуке у овом центру. Додаје да се с правом може рећи да ЦОПО ни по чему не заостаје за савременим европским центрима за обуку полиције.
У ходнику затичемо групу полазника. Наше присуство девојкама и младићима измамљује и понеки осмех на лицу. Стоје у строју и на команду улазе у учионицу. У истом тренутку, у дворишту комплекса, друга група је на часу руковања полицијским оружјем са наставом гађања, док је трећа група на аикиду, а четврта на часу кривично-процесног права. На наше питање зашто су се одлучили да постану полицајци, ови млади људи имају различите одговоре. Једни су пожелели да се баве овим одговорним занимањем зато што су, како кажу, одрастали уз очеве полицајце. Други сматрају да је ово сигуран пут до посла, а трећи да једноставно то воле.
У овој институцији нема „паметних” телефона, а дојучерашњи средњошколци заборављају на друштвене мреже
„Ја сам одлучио да постанем полицајац зато што сам још као дечак то желео. Од понедељка до петка смо у центру, а породицу и другове виђамо током викенда. Баш сам задовољан обуком, као и инструкторима и колегама”, каже један од полазника.
Прва генерација ЦОПО уписана је 19. новембра 2007. године. Од 5.000 кандидата, након свих тестова и провера, одабрано је њих 130. Услови за живот и учење су им добри. Полазници су смештени у реновиране собе. Обука је конципирана тако да подразумева много учења и одрицања.
„За разлику од четворогодишњег школовања, ова једногодишња основна полицијска обука је концизна, ефикасна и економична”, додаје Жарко Јелача.
Будући полицајци у овом центру за вежбање користе и радаре, уређаје за алкотестирање, службене лисице, палице, пиштоље са симулационом муницијом. У оквиру центра постоји „тактичка кућа”. У њој се, поред учионице за припрему и анализу вежби, налазе и опремљен стан, кафић, банка, трг, полицијска станица... који су покривени са 26 камера. Поред је и такозвана филмска стрељана. Велика спортска хала са тереном, спортска сала за одбрамбене вештине, отворени терени за фудбал, рукомет, кошарку, одбојку… делови су овог комплекса.
Након што са успехом заврше основну полицијску обуку и положе завршни испит, ове младе људе, у статусу полицајаца приправника, распоређују у подручне полицијске управе, где их чекају полицајци ментори. И тек тада за њих креће права борба: даље учење, компромиси, непредвидиве и опасне ситуације и можда најважније – рад у служби грађана, да личним примерима потврде позитиван став о својој професији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
