Jednogodišnjim „drilom” do policajca pripravnika
Svetla u sobama gase se u deset uveče, a ustajanje je u šest ujutru. Slede nameštanje kreveta, smotra, jutarnja fiskultura. Potom doručak, pa dnevne aktivnosti – učenje, obuka, borilačke veštine... i tako narednih godinu dana. Nije reč o nekadašnjem služenju vojnog roka, na koji ste verovatno pomislili. Ovako izgleda običan dan u Centru za osnovnu policijsku obuku (COPO) u Sremskoj Kamenici. Reporteri „Politike” posetili su jedinu ustanovu za osnovnu obuku policije u Srbiji. Kada mladići i devojke, tek svršeni srednjoškolci, zakorače ovde – oni gase „pametne” telefone. Prestaju da kače svoje slike na „Instagram” i „Fejsbuk”.
Posvećuju se isključivo vežbanju i učenju, kako bi sutradan postali – dobri policajci. U tome im pomažu treneri, mentori, nastavnici i prekaljeni policajci sa višedecenijskim iskustvom u službi. Do pre deset godina u centru je radila Srednja škola unutrašnjih poslova (SŠUP). Međutim, od 2007. ovde više nema „pilića” (učenika prvog razreda), „fazana” (učenika drugog razreda), „guštera” (učenika trećeg razreda), ni „džombi” (maturanata). Red, rad i disciplina – utisak je koji se stiče u ovom centru organizovanom u kampusu koji se prostire na površini od 15 hektara, u 12 objekata. Zgrada u kojoj borave sagrađena je još 1848. godine.
Na početku je bila „Kadetska škola”, za školovanje vojnih policijskih kadrova Austrijske carevine. Izgrađena je u stilu romantizma i sačuvana u izvornom obliku. U pogledu prostora za obuku nekadašnja SŠUP i COPO mnogo se razlikuju. Stare učionice za 40 učenika zamenili su savremeni kabineti. U njima nastavu pohađa 20 polaznika. Osnovna policijska obuka traje godinu dana i realizuje se kroz nekoliko faza.
„Trenutno je na obuci 171 polaznik 14. klase (47 devojaka i 124 mladića) i 131 polaznik 15. klase (36 devojaka i 95 mladića)”, kaže nam policijski savetnik Žarko Jelača, koordinator obuke u ovom centru. Dodaje da se s pravom može reći da COPO ni po čemu ne zaostaje za savremenim evropskim centrima za obuku policije.
U hodniku zatičemo grupu polaznika. Naše prisustvo devojkama i mladićima izmamljuje i poneki osmeh na licu. Stoje u stroju i na komandu ulaze u učionicu. U istom trenutku, u dvorištu kompleksa, druga grupa je na času rukovanja policijskim oružjem sa nastavom gađanja, dok je treća grupa na aikidu, a četvrta na času krivično-procesnog prava. Na naše pitanje zašto su se odlučili da postanu policajci, ovi mladi ljudi imaju različite odgovore. Jedni su poželeli da se bave ovim odgovornim zanimanjem zato što su, kako kažu, odrastali uz očeve policajce. Drugi smatraju da je ovo siguran put do posla, a treći da jednostavno to vole.
U ovoj instituciji nema „pametnih” telefona, a dojučerašnji srednjoškolci zaboravljaju na društvene mreže
„Ja sam odlučio da postanem policajac zato što sam još kao dečak to želeo. Od ponedeljka do petka smo u centru, a porodicu i drugove viđamo tokom vikenda. Baš sam zadovoljan obukom, kao i instruktorima i kolegama”, kaže jedan od polaznika.
Prva generacija COPO upisana je 19. novembra 2007. godine. Od 5.000 kandidata, nakon svih testova i provera, odabrano je njih 130. Uslovi za život i učenje su im dobri. Polaznici su smešteni u renovirane sobe. Obuka je koncipirana tako da podrazumeva mnogo učenja i odricanja.
„Za razliku od četvorogodišnjeg školovanja, ova jednogodišnja osnovna policijska obuka je koncizna, efikasna i ekonomična”, dodaje Žarko Jelača.
Budući policajci u ovom centru za vežbanje koriste i radare, uređaje za alkotestiranje, službene lisice, palice, pištolje sa simulacionom municijom. U okviru centra postoji „taktička kuća”. U njoj se, pored učionice za pripremu i analizu vežbi, nalaze i opremljen stan, kafić, banka, trg, policijska stanica... koji su pokriveni sa 26 kamera. Pored je i takozvana filmska streljana. Velika sportska hala sa terenom, sportska sala za odbrambene veštine, otvoreni tereni za fudbal, rukomet, košarku, odbojku… delovi su ovog kompleksa.
Nakon što sa uspehom završe osnovnu policijsku obuku i polože završni ispit, ove mlade ljude, u statusu policajaca pripravnika, raspoređuju u područne policijske uprave, gde ih čekaju policajci mentori. I tek tada za njih kreće prava borba: dalje učenje, kompromisi, nepredvidive i opasne situacije i možda najvažnije – rad u službi građana, da ličnim primerima potvrde pozitivan stav o svojoj profesiji.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
