ЕПС пребацио план, а уздрмао привредни раст

– Политика управљања је таква да се даје предност краткорочним резултатима у области производње, у односу на дугорочне планове. Објективно, хидролошка ситуација је сада лоша и ЕПС би, уместо да троши угаљ и у летњим месецима повећава производњу, требало да ствара залихе за зиму, кад је увоз струје скупљи. Сада би требало да ремонтује електране и припрема се за зиму – каже Арсић и додаје да су лоше временске околности изговор, јер је почетком године било хладно у целом региону, али је у суседним земљама производња струје расла.

Сличне оцене изнете су и у извештају ММФ-а. „Проблеми са производњом електричне енергије, који су се појавили почетком 2017, резултат су неповољних временских услова, али и дуготрајних слабости у планирању и управљању компанијом.” У истом извештају даље наводе како су српске власти припремиле стратегију за ојачање капацитета управљања овим предузећем, уз подршку међународних финансијских институција.

У извештају ММФ-а наглашено је да чланови мисије апелују, односно ургирају код српске владе, да „не угрожава средњорочне изгледе ради краткорочних добитака”, као и да заврши процес запошљавања квалификованог руководства у ЕПС-у.

Међутим, ЕПС на ове примедбе одговара подацима о већој производњи. На питање како читају извештај ММФ-а, у овом јавном предузећу одговарају да руководство ЕПС-а испуњава све договоре постигнуте и са Фондом и са Светском банком у задатим роковима.

На констатацију да је званична статистика забележила у првих седам месеци ове године пад производње струје од 9,2 одсто у односу на исти период прошле године, с чим је упозната и мисија ММФ-а, одговарају да се овај податак не односи само на производњу електричне енергије, већ обухвата и снабдевање гасом, паром и климатизацију.

„Представници ММФ-а прихватили су аргументацију и процене ЕПС-а да ће до краја године бити премашени планови производње”, наводе из Сектора за односе са јавношћу овог предузећа.

У ЕПС-у тврде да је производња електричне енергије већа од плана, истичући да је на коповима „Колубара” и „Дрмно” од почетка 2017. до 10. септембра произведено 25,5 милиона тона угља, што је за око 300.000 тона угља више него у истом периоду 2016.

Производња угља у „Колубари” од 1. јануара до 10. септембра 2016. године износила је 19,3 милиона тона угља, што је за један одсто више него у 2017, док је на костолачком копу „Дрмно” до 10. септембра 2017. године произведено 6,3 милиона тона угља, што је за осам одсто више него у истом периоду 2016. године. План је надмашен за два процента. Укупно 68,9 милиона кубика откривке произведено је на површинским коповима ЕПС-а у периоду од 1. јануара до 10. септембра 2017. године. То је за један одсто мање него у истом периоду прошле године и за шест одсто мање од планираних 73,6 милиона тона.

У ЕПС-у истичу да су рударски и термо сектор преузели највећи део посла и одговорности у летњем периоду, у време тропских врућина, кад је не само Србију, већ и цео регион, захватила суша и кад су дотоци на Дрини и Дунаву били и за 40 одсто мањи него што је уобичајено.

Многе околне земље морале су да увозе струју током лета, а Србија, односно ЕПС, обезбедили су сигурно снабдевање без набавки ван система ЕПС-а.