EPS prebacio plan, a uzdrmao privredni rast

– Politika upravljanja je takva da se daje prednost kratkoročnim rezultatima u oblasti proizvodnje, u odnosu na dugoročne planove. Objektivno, hidrološka situacija je sada loša i EPS bi, umesto da troši ugalj i u letnjim mesecima povećava proizvodnju, trebalo da stvara zalihe za zimu, kad je uvoz struje skuplji. Sada bi trebalo da remontuje elektrane i priprema se za zimu – kaže Arsić i dodaje da su loše vremenske okolnosti izgovor, jer je početkom godine bilo hladno u celom regionu, ali je u susednim zemljama proizvodnja struje rasla.

Slične ocene iznete su i u izveštaju MMF-a. „Problemi sa proizvodnjom električne energije, koji su se pojavili početkom 2017, rezultat su nepovoljnih vremenskih uslova, ali i dugotrajnih slabosti u planiranju i upravljanju kompanijom.” U istom izveštaju dalje navode kako su srpske vlasti pripremile strategiju za ojačanje kapaciteta upravljanja ovim preduzećem, uz podršku međunarodnih finansijskih institucija.

U izveštaju MMF-a naglašeno je da članovi misije apeluju, odnosno urgiraju kod srpske vlade, da „ne ugrožava srednjoročne izglede radi kratkoročnih dobitaka”, kao i da završi proces zapošljavanja kvalifikovanog rukovodstva u EPS-u.

Međutim, EPS na ove primedbe odgovara podacima o većoj proizvodnji. Na pitanje kako čitaju izveštaj MMF-a, u ovom javnom preduzeću odgovaraju da rukovodstvo EPS-a ispunjava sve dogovore postignute i sa Fondom i sa Svetskom bankom u zadatim rokovima.

Na konstataciju da je zvanična statistika zabeležila u prvih sedam meseci ove godine pad proizvodnje struje od 9,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, s čim je upoznata i misija MMF-a, odgovaraju da se ovaj podatak ne odnosi samo na proizvodnju električne energije, već obuhvata i snabdevanje gasom, parom i klimatizaciju.

„Predstavnici MMF-a prihvatili su argumentaciju i procene EPS-a da će do kraja godine biti premašeni planovi proizvodnje”, navode iz Sektora za odnose sa javnošću ovog preduzeća.

U EPS-u tvrde da je proizvodnja električne energije veća od plana, ističući da je na kopovima „Kolubara” i „Drmno” od početka 2017. do 10. septembra proizvedeno 25,5 miliona tona uglja, što je za oko 300.000 tona uglja više nego u istom periodu 2016.

Proizvodnja uglja u „Kolubari” od 1. januara do 10. septembra 2016. godine iznosila je 19,3 miliona tona uglja, što je za jedan odsto više nego u 2017, dok je na kostolačkom kopu „Drmno” do 10. septembra 2017. godine proizvedeno 6,3 miliona tona uglja, što je za osam odsto više nego u istom periodu 2016. godine. Plan je nadmašen za dva procenta. Ukupno 68,9 miliona kubika otkrivke proizvedeno je na površinskim kopovima EPS-a u periodu od 1. januara do 10. septembra 2017. godine. To je za jedan odsto manje nego u istom periodu prošle godine i za šest odsto manje od planiranih 73,6 miliona tona.

U EPS-u ističu da su rudarski i termo sektor preuzeli najveći deo posla i odgovornosti u letnjem periodu, u vreme tropskih vrućina, kad je ne samo Srbiju, već i ceo region, zahvatila suša i kad su dotoci na Drini i Dunavu bili i za 40 odsto manji nego što je uobičajeno.

Mnoge okolne zemlje morale su da uvoze struju tokom leta, a Srbija, odnosno EPS, obezbedili su sigurno snabdevanje bez nabavki van sistema EPS-a.