Америка најавила крај ере јевтиног долара

„Америчка привреда показује знаке темељног напретка. Нове инвестиције су приметне. Тржиште рада је ојачало, незапосленост се снижава. Амерички народ треба да уважи да су кораци које предузимамо ради нормализације монетарне политике оправдани с обзиром на видљиви привредни напредак”, изјавила је Џенет Јелен на конференцији за штампу након дводневног заседања Феда.

Јеленова је затим прецизирала да ће Фед од идућег месеца, врло постепено али и постојано, почети да смањује суме новца које – по остварењу прихода од реализације доспелих вредносних папира – убризгава назад на финансијско тржиште.

Према најавама, Фед ће настојати да у следећих неколико година снизи билансно стање (учетворостручено до почетка кризе) за око 1.000 милијарди долара.

Берзе су у четвртак ову једногласну одлуку Управног одбора Феда углас прогласиле „историјском” и потом подигле вредност америчког долара у односу на корпу валута на највиши ниво у последњем месецу. У петак је долар – због новог кошмара око Северне Кореје и разочарања инвеститора што Фед није претерано забринут због финансијских последица сезоне разорних урагана понешто изгубио на вредности – ипак и даље остао надмоћан у односу на јапански јен (евро је и јуче био врло близу 1,2 америчка долара).

У вагању одлуке о крају кризног дотурања јевтиних долара, Фед је иначе занемарио „мистериозно” мршав раст инфлације у Америци – како је то описала Џенет Јелен, и заиграо на сигнале постојаног раста тамошње привреде.

Са ове стране Атлантика, Европска централна банка (ЕЦБ) средином месеца је исте карте (у игри око прекида баснословне кризне емисије новца и рвања са инфлацијом) одиграла са више стрепње и мање куражи.

Дебата поводом доштампавања милијарди евра у Управном одбору ЕЦБ-а је „на самом почетку”, поручио је Марио Драги, председник ЕЦБ-а, на конференцији за штампу 7. септембра.

„Ове јесени одлучићемо о инструментима монетарне политике за период после краја године, узимајући у обзир очекивану путању инфлације и финансијске услове који су потребни за одрживи повратак стопе инфлације ка новима који су испод, али близу, два процента”, објавио је Драги, уз напомену да постоји спремност да се са програмом квантитативног лабављења настави ако се укаже потреба.

Управни одбор ЕЦБ-а затим је показао далеко мању монолитност него Фед у среду, будући да су неименовани извори из Банке у Франкфурту наговестили Ројтерсу да ће ЕЦБ колико већ у октобру објавити крај кризне праксе којом је на финансијско тржиште еврозоне пласирао преко 2.000 милијарди евра. У четвртак се Марио Драги вајкао да у еврозони и даље има исувише ненаплативих кредита, као и да монетарна политика није баш право оруђе за решавање финансијских нестабилности...

Како год да су овог месеца вагали одлуку око засипања финансијског тржишта новцем, Фед је овог пута био бржи од ЕЦБ-а, барем у јавном исказивању поверења у домаћу привреду и спремности да „у ходу” трага за робуснијим леком за инфлацију.

Пред инвеститорима је сада могућа нова дилема: где сада да више улажу новца на Западу, будући да и Америка и Европа бележе сигурнији привредни раст, пад незапослености, нови прилив инвестиција...? Таман што се Европа с пролећа инвеститорима учинила привредно-политички солиднијом (у другом кварталу ове године уложили су преко 238 милијарди евра у деонице европских фирми, односно два пута више него у првом тромесечју), с оне стране Атлантика Фед је радикалном мером одлучио да укаже на нови привредни замах Америке.