Amerika najavila kraj ere jevtinog dolara

„Američka privreda pokazuje znake temeljnog napretka. Nove investicije su primetne. Tržište rada je ojačalo, nezaposlenost se snižava. Američki narod treba da uvaži da su koraci koje preduzimamo radi normalizacije monetarne politike opravdani s obzirom na vidljivi privredni napredak”, izjavila je Dženet Jelen na konferenciji za štampu nakon dvodnevnog zasedanja Feda.

Jelenova je zatim precizirala da će Fed od idućeg meseca, vrlo postepeno ali i postojano, početi da smanjuje sume novca koje – po ostvarenju prihoda od realizacije dospelih vrednosnih papira – ubrizgava nazad na finansijsko tržište.

Prema najavama, Fed će nastojati da u sledećih nekoliko godina snizi bilansno stanje (učetvorostručeno do početka krize) za oko 1.000 milijardi dolara.

Berze su u četvrtak ovu jednoglasnu odluku Upravnog odbora Feda uglas proglasile „istorijskom” i potom podigle vrednost američkog dolara u odnosu na korpu valuta na najviši nivo u poslednjem mesecu. U petak je dolar – zbog novog košmara oko Severne Koreje i razočaranja investitora što Fed nije preterano zabrinut zbog finansijskih posledica sezone razornih uragana ponešto izgubio na vrednosti – ipak i dalje ostao nadmoćan u odnosu na japanski jen (evro je i juče bio vrlo blizu 1,2 američka dolara).

U vaganju odluke o kraju kriznog doturanja jevtinih dolara, Fed je inače zanemario „misteriozno” mršav rast inflacije u Americi – kako je to opisala Dženet Jelen, i zaigrao na signale postojanog rasta tamošnje privrede.

Sa ove strane Atlantika, Evropska centralna banka (ECB) sredinom meseca je iste karte (u igri oko prekida basnoslovne krizne emisije novca i rvanja sa inflacijom) odigrala sa više strepnje i manje kuraži.

Debata povodom doštampavanja milijardi evra u Upravnom odboru ECB-a je „na samom početku”, poručio je Mario Dragi, predsednik ECB-a, na konferenciji za štampu 7. septembra.

„Ove jeseni odlučićemo o instrumentima monetarne politike za period posle kraja godine, uzimajući u obzir očekivanu putanju inflacije i finansijske uslove koji su potrebni za održivi povratak stope inflacije ka novima koji su ispod, ali blizu, dva procenta”, objavio je Dragi, uz napomenu da postoji spremnost da se sa programom kvantitativnog labavljenja nastavi ako se ukaže potreba.

Upravni odbor ECB-a zatim je pokazao daleko manju monolitnost nego Fed u sredu, budući da su neimenovani izvori iz Banke u Frankfurtu nagovestili Rojtersu da će ECB koliko već u oktobru objaviti kraj krizne prakse kojom je na finansijsko tržište evrozone plasirao preko 2.000 milijardi evra. U četvrtak se Mario Dragi vajkao da u evrozoni i dalje ima isuviše nenaplativih kredita, kao i da monetarna politika nije baš pravo oruđe za rešavanje finansijskih nestabilnosti...

Kako god da su ovog meseca vagali odluku oko zasipanja finansijskog tržišta novcem, Fed je ovog puta bio brži od ECB-a, barem u javnom iskazivanju poverenja u domaću privredu i spremnosti da „u hodu” traga za robusnijim lekom za inflaciju.

Pred investitorima je sada moguća nova dilema: gde sada da više ulažu novca na Zapadu, budući da i Amerika i Evropa beleže sigurniji privredni rast, pad nezaposlenosti, novi priliv investicija...? Taman što se Evropa s proleća investitorima učinila privredno-politički solidnijom (u drugom kvartalu ove godine uložili su preko 238 milijardi evra u deonice evropskih firmi, odnosno dva puta više nego u prvom tromesečju), s one strane Atlantika Fed je radikalnom merom odlučio da ukaže na novi privredni zamah Amerike.