Угрожена и Панчићева оморика

С обзиром на то да је пошумљавање, речима струке, најјефтинији, најједноставнији и најефикаснији начин да се ублаже климатске промене, министар заштите животне средине Горан Триван је током сусрета са шефом делегације Европске уније у Србији Семом Фабрицијем нагласио да ће то бити један од приоритета за финансирање.

– Садашње пошумљавање је на нивоу две до три хиљаде хектара годишње, што је једнако површини шума која се у просеку уништи пожарима, чиме је обезбеђена проста репродукција на нивоу државе – оцењује проф. др Медаревић и подсећа да је пошумљеност Србије званично око 29 одсто, што није ни трећина територије. Зато нам је свако здраво стабло драгоцено, а пошумљавање неопходно, нарочито у градским и приградским срединама.

У литератури се среће више од 170 теорија које објашњавају како и зашто шуме пропадају. Од милион поменутих чињеница, бројки, претпоставки, штетно дејство озона испољава се негативно на ћелијску мембрану биљних ткива (првенствено четина). Суша, која угрожава шуме смрче, загађен ваздух, киселе кише, као и процес закисељавања земљишта, јесу фактори који, уз климатске промене, могу имати за последицу озбиљно погоршање стања шумских екосистема. Све је више истраживања која појаву неких утицаја који доводе до сушења дрвећа приписују активностима Сунца.

Пропадању шума, по речима проф. др Медаревића, доприносе и грешке човека – приликом пошумљавања, гајења и њиховог коришћења. Нарочито су угрожене врсте унете на „туђа” станишта у градским срединама, које трпе додатне стресове, што због загађеног ваздуха, што од сабијеног земљишта. А тек четинарске културе подизане на стаништима лишћара… Храст китњак, рецимо, не подноси климатске екстреме, а нико на то не обраћа пажњу. Панчићева оморика, чије су сушење стручњаци током 2013. и 2014. године бележили на готово свим локалитетима у НП „Тара”, и дивљи кестен, као ендемити Балканског полуострва, додатно су угрожени сужавањем ареала и падом генетичке разноврсности.

– Већ сада се говори о енормном сушењу смрче у Европи, посебно централној, белог јасена у СР Немачкој – примећује професор и додаје да је сушење смрче тренутно приметно и у нашем окружењу, и у том смислу су врло драматични извештаји са Романијске висоравни у Републици Српској.

Засади четинара угрожени су у читавој Србији, додаје наш саговорник и истиче првенствено смрчу, јелу, бели и црни бор, боровац и дуглазију. На Гочу су 2013. године почеле да се суше букве, као одговор на изразито топло пролеће у време почетка листања. За додатне негативне ефекте крив је лед, који је 2014. године у источној Србији изазвао такозване ледоломе на око 56.000 хектара. Физиолошки ослабљена стабла данас су врло угрожена гљивама и инсектима. А онда, на све то, и подсећање да су у периоду од 2005. до 2014. у шумским подручјима којима газдује ЈП „Србијашуме” забележена 843 шумска пожара.

Са терена из шумских подручја источне Србије, по извештајима стручњака, може се очекивати најезда губара, чији су ефекти сурови и очигледни, посебно у буковим и храстовим шума, на површини од 150.000 хектара.

Пошумљавање голети обезбеђује нам „тло под ногама”, јер тамо где дрвеће пусти корење, бујица нема прилику да однесе земљу. Подизање шуме у појединим регионима је важно и због тога што би шума могла да заштити изворишта питке воде од штетних утицаја. Један хектар шуме годишње у просеку веже 15 тона угљен-диоксида, ослободи 11 тона кисеоника и филтрира 50 до 70 тона прашине. Међутим, трошкови подизања нових шума износе, у просеку, од 1.500 до 2.000 евра по хектару, а нега и заштита у првих пет до десет година кошта бар двоструко. Зато је одлука министра Тривана да финансира пошумљавање од изузетног значаја.

У борби за већу шумовитост Србије (дугорочно на 41,4 одсто) Министарство правде је 2014. године покренуло акцију „Једно дрво за једног ратника”, током обележавања 100 година од почетка Првог светског рата. До сада је у оквиру овог пројекта на локалитетима широм Србије засађено више од 820.000 садница четинара и лишћара. Радове на пошумљавању изводила су осуђена лица, запослени у ЈП „Србијашуме”, студенти Шумарског факултета у Београду... Планирано је да пројекат траје до 2018. године, до када је предвиђено да се посади 1.300.000 стабала, колико је Србија изгубила становника у Великом рату. Неки од локалитета где је сађено су планина Кучај, Тимочке шуме, Цер, Маљен, Голија...