Миротворац
У каријери дугој четири деценије, амерички редитељ Оливер Стоун (70) снимио је двадесет играних филмова и неколико документараца, увек окупиран својом домовином и њеним странпутицама. Као неко ко је растао у сенци хладног рата, уз оца републиканца који је веровао да Руси желе да покоре свет, скоро исто толико је био фасциниран Русијом.
Осамдесетих година путовао је у СССР, разговарао с дисидентима, написао чак и један сценарио. Америчко-руским односима бавио се касније у „Неиспричаној историји САД”, раскринкавајући мит о америчкој супериорности.
У међувремену тензије између две нуклеарне силе ескалирале су до опасне границе због Украјине и Сирије, а Стоун је сам себи доделио улогу миротворца.
Троструки оскаровац дао је Путину микрофон да се представи америчкој јавности јер га, како каже редитељ, медији блиски ЦИА, екстремни у антируском заносу, стално понижавају и третирају као манипулатора и убицу.
После америчке премијере „Разговора с Путином” у јуну, документарца сличног формата као они о Фиделу Кастру и Угу Чавесу, критичари се питају да ли постоји диктатор којем се Стоун не диви. Тврде да је редитељ снисходљив, да слабо познаје историју па некритички слуша док Путин говори неистине и да поставља питања дотурена из Кремља. Он узвраћа да није новинар и да англосаксонски менталитет испитивања саговорника као у Гвантанаму није његов стил. Осим тога, циљ му није даље заоштравање, већ сасвим супротно – да донесе мир.
Стоун је својевремено напустио студије на Јејлу и пријавио се као добровољац за рат у Вијетнаму, уверен да су САД на правој страни. После тога је већи део живота провео критикујући људе који подржавају ратно стање и амерички интервенционизам. Најпознатији је по остварењима „Вод”, „Рођен 4. јула” , „Џеј-Еф-Кеј”, „Рођене убице”...
На уручењу једне од бројних награда ове године, уместо да се приклони моди критиковања Доналда Трампа, Стоун је у свом стилу напао систем – и демократски и републикански – који се одржава у животу под изговором да су 13 ратова које је Америка започела за последњих 30 година, потрошивши 14 трилиона долара, оправдани и у њеном интересу.
То је поновио и у августу када је на филмском фестивалу у Сарајеву добио специјалну награду. У Хрватској је сличну награду примио 2013, када је представљао „Неиспричану историју САД”, документарац у ком критикује Волстрит и Пентагон као засебне „државе” које владају светом и главне кривце за америчку похлепу. Тада је рекао да је важно да источна Европа задржи свој идентитет и наводно показао интересовање да сними филм о Титу.
Трамп за сада сигурно није на реду као тема неког будућег дела, али би сигурно радо исмејао Хилари Клинтон, за коју је, како каже, НАТО бог и најбољи извозни производ „америчке изузетности”, док су њен учинак интервенције које су направиле још већи хаос: бомбардовање Југославије, уништење секуларне Либије, покушај промене режима у Сирији...
На Трампово „нека Америка поново буде велика”, Стоун поручује „нека Америка поново буде поштена”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


