Mi­ro­tvo­rac

Tro­stru­ki oska­ro­vac dao je Pu­ti­nu mi­kro­fon da se pred­sta­vi ame­rič­koj jav­no­sti jer ga, ka­ko ka­že re­di­telj, me­di­ji bli­ski CIA, eks­trem­ni u an­ti­ru­skom za­no­su, stal­no po­ni­ža­va­ju i tre­ti­ra­ju kao ma­ni­pu­la­to­ra i ubi­cu.

Po­sle ame­rič­ke pre­mi­je­re „Raz­go­vo­ra s Pu­ti­nom” u ju­nu, do­ku­men­tar­ca slič­nog for­ma­ta kao oni o Fi­de­lu Ka­stru i Ugu Ča­ve­su, kri­ti­ča­ri se pi­ta­ju da li po­sto­ji dik­ta­tor ko­jem se Sto­un ne di­vi. Tvr­de da je re­di­telj snis­ho­dljiv, da sla­bo po­zna­je isto­ri­ju pa ne­kri­tič­ki slu­ša dok Pu­tin go­vo­ri ne­i­sti­ne i da po­sta­vlja pi­ta­nja do­tu­re­na iz Kre­mlja. On uz­vra­ća da ni­je no­vi­nar i da an­glo­sak­son­ski men­ta­li­tet is­pi­ti­va­nja sa­go­vor­ni­ka kao u Gvan­ta­na­mu ni­je nje­gov stil. Osim to­ga, cilj mu ni­je da­lje za­o­štra­va­nje, već sa­svim su­prot­no – da do­ne­se mir.

Sto­un je svo­je­vre­me­no na­pu­stio stu­di­je na Jej­lu i pri­ja­vio se kao do­bro­vo­ljac za rat u Vi­jet­na­mu, uve­ren da su SAD na pra­voj stra­ni. Po­sle to­ga je ve­ći deo ži­vo­ta pro­veo kri­ti­ku­ju­ći lju­de ko­ji po­dr­ža­va­ju rat­no sta­nje i ame­rič­ki in­ter­ven­ci­o­ni­zam. Naj­po­zna­ti­ji je po ostva­re­nji­ma „Vod”, „Ro­đen 4. ju­la” , „Džej-Ef-Kej”, „Ro­đe­ne ubi­ce”... 

Na uru­če­nju jed­ne od broj­nih na­gra­da ove go­di­ne, ume­sto da se pri­klo­ni mo­di kri­ti­ko­va­nja Do­nal­da Tram­pa, Sto­un je u svom sti­lu na­pao si­stem – i de­mo­krat­ski i re­pu­bli­kan­ski – ko­ji se odr­ža­va u ži­vo­tu pod iz­go­vo­rom da su 13 ra­to­va ko­je je Ame­ri­ka za­po­če­la za po­sled­njih 30 go­di­na, po­tro­šiv­ši 14 tri­li­o­na do­la­ra, oprav­da­ni i u nje­nom in­te­re­su. 

To je po­no­vio i u av­gu­stu ka­da je na film­skom fe­sti­va­lu u Sa­ra­je­vu do­bio spe­ci­jal­nu na­gra­du. U Hr­vat­skoj je slič­nu na­gra­du pri­mio 2013, ka­da je pred­sta­vljao „Ne­is­pri­ča­nu isto­ri­ju SAD”, do­ku­men­ta­rac u kom kri­ti­ku­je Vol­strit i Pen­ta­gon kao za­seb­ne „dr­ža­ve” ko­je vla­da­ju sve­tom i glav­ne kriv­ce za ame­rič­ku po­hle­pu. Ta­da je re­kao da je va­žno da is­toč­na Evro­pa za­dr­ži svoj iden­ti­tet i na­vod­no po­ka­zao in­te­re­so­va­nje da sni­mi film o Ti­tu.

Tramp za sa­da si­gur­no ni­je na re­du kao te­ma ne­kog bu­du­ćeg de­la, ali bi si­gur­no ra­do isme­jao Hi­la­ri Klin­ton, za ko­ju je, ka­ko ka­že, NA­TO bog i naj­bo­lji iz­vo­zni pro­iz­vod „ame­rič­ke iz­u­zet­no­sti”, dok su njen uči­nak in­ter­ven­ci­je ko­je su na­pra­vi­le još ve­ći ha­os: bom­bar­do­va­nje Ju­go­sla­vi­je, uni­šte­nje se­ku­lar­ne Li­bi­je, po­ku­šaj pro­me­ne re­ži­ma u Si­ri­ji...

Na Tram­po­vo „ne­ka Ame­ri­ka po­no­vo bu­de ve­li­ka”, Sto­un po­ru­ču­je „ne­ka Ame­ri­ka po­no­vo bu­de po­šte­na”.