Прође и овај смак света

НА­СА је де­фи­ни­тив­но од­ба­ци­ла све те­о­ри­је о Ни­би­руу на­зи­ва­ју­ћи их псе­у­до­на­у­ком, об­ја­вљу­ју­ћи низ са­оп­ште­ња и ви­део-сни­ма­ка у прет­ход­ним го­ди­на­ма. Нај­но­ви­је је по­но­ви­ла уочи овог 23. сеп­тем­бра.

– Ни­би­ру не по­сто­ји, да­кле, не мо­же ни до­ћи до су­да­ра са Зе­мљом. Ова­кве ин­тер­нет при­че су на­мер­но ис­фа­бри­ко­ва­не и ре­ци­кли­ра­ју се сва­ких не­ко­ли­ко го­ди­на. Не по­сто­ји ни­је­дан на­уч­ни до­каз за ове тврд­ње. Да је Ни­би­ру или пла­не­та „Икс” ствар­на и хр­ли ка Зе­мљи, астро­но­ми би је већ пра­ти­ли, и то нај­ма­ње 10 го­ди­на. И што је нај­ва­жни­ји до­каз, она би са­да би­ла ви­дљи­ва го­лим оком, сва­ко би мо­гао да је ви­ди на не­бу – ре­као је др Деј­вид Мо­ри­сон из На­ци­о­нал­ног све­мир­ског цен­тра.

НА­СА до­ду­ше при­зна­је по­сто­ја­ње Ери­са, па­ту­ља­сте пла­не­те слич­не Плу­то­ну ко­ја је от­кри­ве­на 2002. го­ди­не, али се на­гла­ша­ва да је она и да­ље у уда­ље­ном со­лар­ном си­сте­му и да ће се Зе­мљи при­бли­жи­ти на нај­ма­ње че­ти­ри ми­ли­јар­де ми­ља, што је без­бед­но по жи­вот на на­шој пла­не­ти. Ерис је у по­чет­ку на­зва­на де­се­том пла­не­том Сун­че­вог си­сте­ма, али је 2006. го­ди­не Ме­ђу­на­род­на астро­ном­ска уни­ја ипак кла­си­фи­ко­ва­ла као па­ту­ља­сту пла­не­ту.

При­ча, ко­ја је да­нас оми­ље­на те­ма оних ко­ји ве­ру­ју да на­уч­ни­ци си­гур­но „не­што” пре­ћут­ку­ју, за­пра­во је по­че­ла 1995. го­ди­не, ка­да је из­ве­сна Нен­си Ли­дер из Вин­скон­си­на на­пра­ви­ла сајт по­све­ћен те­о­ри­ја­ма за­ве­ре на те­му ван­зе­ма­ља­ца. Она је твр­ди­ла да су је о „Ни­би­руу ка­та­стро­фи” упо­зо­ри­ли ван­зе­маљ­ци са Зе­та Ре­ти­ку­ли зве­зда­ног си­сте­ма, уда­ље­ном 39,17 све­тло­сних го­ди­на од Зе­мље. На то се на­до­ве­зао и са­мо­зва­ни хри­шћан­ски ну­ме­ро­лог Деј­вид Мид, ко­ји је твр­дио да тзв. де­се­та пла­не­та иде у на­шем прав­цу и да ће­мо се сви уве­ри­ти у то ка­да Зе­мљу поч­ну да по­тре­са­ју раз­не при­род­не ка­та­стро­фе. „Ис­тра­жи­ва­чи” скри­ве­ног ко­да Би­бли­је до­ли­ли су „уље на ва­тру” тврд­ња­ма да се у Би­бли­ји ја­сно по­ми­ње 23. сеп­тем­бар као да­тум апо­ка­лип­се.

До­га­ђај ко­ји ће збри­са­ти Зе­мљу, „про­ро­ко­ван” је и за 23. ок­то­бар 1844. го­ди­не, за­тим 1997. го­ди­не (што се за­вр­ши­ло ко­лек­тив­ним са­мо­у­би­ством 29 чла­но­ва „Вра­та ра­ја”), по­том за мај 2003. (та­ко­ђе су­дар са Ни­би­ру­ом), па за 21. мај 2011, а ка­да се ни­шта ни­је до­го­ди­ло, смак све­та је по­ме­рен за 12. де­цем­бар 2012, у скла­ду са ка­лен­да­ром Ма­ја. „Ве­ли­ка ва­тра” тре­ба­ло је да про­гу­та Зе­мљу из­ме­ђу 15. и 28. сеп­тем­бра или 7. ок­то­бра 2015. го­ди­не.

На­уч­ни­ци, на­рав­но, не по­ри­чу да по­сто­ји опа­сност од су­да­ра пла­не­те с дру­гим објек­ти­ма, али до­да­ју да су ма­ле ве­ро­ват­но­ће да ће се по­но­ви­ти до­га­ђај по­пут бри­са­ња ди­но­са­у­ру­са с ли­ца Зе­мље. 

И без об­зи­ра на де­ман­то­ва­ња на­у­ке, „Ју­тјуб” је нај­бо­љи са­ве­зник по­кло­ни­ка те­о­ри­је сма­ка све­та, јер се мо­же на­ћи мно­штво сни­ма­ка на­вод­не пла­не­те „Икс” па­стел­них бо­ја или две пла­не­те на не­бу, што су у не­ко­ли­ко на­вра­та пре­не­ли и нај­ве­ћи свет­ски ме­ди­ји. То­ме до­при­но­се и оси­гу­ра­ва­ју­ћа дру­штва, ко­ја од де­ве­де­се­тих го­ди­на „ар­ма­ге­дон” ко­ти­ра­ју ви­со­ко на ли­сти по­тен­ци­јал­них опа­сно­сти по жи­вот.