Prođe i ovaj smak sveta

NA­SA je de­fi­ni­tiv­no od­ba­ci­la sve te­o­ri­je o Ni­bi­ruu na­zi­va­ju­ći ih pse­u­do­na­u­kom, ob­ja­vlju­ju­ći niz sa­op­šte­nja i vi­deo-sni­ma­ka u pret­hod­nim go­di­na­ma. Naj­no­vi­je je po­no­vi­la uoči ovog 23. sep­tem­bra.

– Ni­bi­ru ne po­sto­ji, da­kle, ne mo­že ni do­ći do su­da­ra sa Ze­mljom. Ova­kve in­ter­net pri­če su na­mer­no is­fa­bri­ko­va­ne i re­ci­kli­ra­ju se sva­kih ne­ko­li­ko go­di­na. Ne po­sto­ji ni­je­dan na­uč­ni do­kaz za ove tvrd­nje. Da je Ni­bi­ru ili pla­ne­ta „Iks” stvar­na i hr­li ka Ze­mlji, astro­no­mi bi je već pra­ti­li, i to naj­ma­nje 10 go­di­na. I što je naj­va­žni­ji do­kaz, ona bi sa­da bi­la vi­dlji­va go­lim okom, sva­ko bi mo­gao da je vi­di na ne­bu – re­kao je dr Dej­vid Mo­ri­son iz Na­ci­o­nal­nog sve­mir­skog cen­tra.

NA­SA do­du­še pri­zna­je po­sto­ja­nje Eri­sa, pa­tu­lja­ste pla­ne­te slič­ne Plu­to­nu ko­ja je ot­kri­ve­na 2002. go­di­ne, ali se na­gla­ša­va da je ona i da­lje u uda­lje­nom so­lar­nom si­ste­mu i da će se Ze­mlji pri­bli­ži­ti na naj­ma­nje če­ti­ri mi­li­jar­de mi­lja, što je bez­bed­no po ži­vot na na­šoj pla­ne­ti. Eris je u po­čet­ku na­zva­na de­se­tom pla­ne­tom Sun­če­vog si­ste­ma, ali je 2006. go­di­ne Me­đu­na­rod­na astro­nom­ska uni­ja ipak kla­si­fi­ko­va­la kao pa­tu­lja­stu pla­ne­tu.

Pri­ča, ko­ja je da­nas omi­lje­na te­ma onih ko­ji ve­ru­ju da na­uč­ni­ci si­gur­no „ne­što” pre­ćut­ku­ju, za­pra­vo je po­če­la 1995. go­di­ne, ka­da je iz­ve­sna Nen­si Li­der iz Vin­skon­si­na na­pra­vi­la sajt po­sve­ćen te­o­ri­ja­ma za­ve­re na te­mu van­ze­ma­lja­ca. Ona je tvr­di­la da su je o „Ni­bi­ruu ka­ta­stro­fi” upo­zo­ri­li van­ze­malj­ci sa Ze­ta Re­ti­ku­li zve­zda­nog si­ste­ma, uda­lje­nom 39,17 sve­tlo­snih go­di­na od Ze­mlje. Na to se na­do­ve­zao i sa­mo­zva­ni hri­šćan­ski nu­me­ro­log Dej­vid Mid, ko­ji je tvr­dio da tzv. de­se­ta pla­ne­ta ide u na­šem prav­cu i da će­mo se svi uve­ri­ti u to ka­da Ze­mlju poč­nu da po­tre­sa­ju raz­ne pri­rod­ne ka­ta­stro­fe. „Is­tra­ži­va­či” skri­ve­nog ko­da Bi­bli­je do­li­li su „ulje na va­tru” tvrd­nja­ma da se u Bi­bli­ji ja­sno po­mi­nje 23. sep­tem­bar kao da­tum apo­ka­lip­se.

Do­ga­đaj ko­ji će zbri­sa­ti Ze­mlju, „pro­ro­ko­van” je i za 23. ok­to­bar 1844. go­di­ne, za­tim 1997. go­di­ne (što se za­vr­ši­lo ko­lek­tiv­nim sa­mo­u­bi­stvom 29 čla­no­va „Vra­ta ra­ja”), po­tom za maj 2003. (ta­ko­đe su­dar sa Ni­bi­ru­om), pa za 21. maj 2011, a ka­da se ni­šta ni­je do­go­di­lo, smak sve­ta je po­me­ren za 12. de­cem­bar 2012, u skla­du sa ka­len­da­rom Ma­ja. „Ve­li­ka va­tra” tre­ba­lo je da pro­gu­ta Ze­mlju iz­me­đu 15. i 28. sep­tem­bra ili 7. ok­to­bra 2015. go­di­ne.

Na­uč­ni­ci, na­rav­no, ne po­ri­ču da po­sto­ji opa­snost od su­da­ra pla­ne­te s dru­gim objek­ti­ma, ali do­da­ju da su ma­le ve­ro­vat­no­će da će se po­no­vi­ti do­ga­đaj po­put bri­sa­nja di­no­sa­u­ru­sa s li­ca Ze­mlje. 

I bez ob­zi­ra na de­man­to­va­nja na­u­ke, „Ju­tjub” je naj­bo­lji sa­ve­znik po­klo­ni­ka te­o­ri­je sma­ka sve­ta, jer se mo­že na­ći mno­štvo sni­ma­ka na­vod­ne pla­ne­te „Iks” pa­stel­nih bo­ja ili dve pla­ne­te na ne­bu, što su u ne­ko­li­ko na­vra­ta pre­ne­li i naj­ve­ći svet­ski me­di­ji. To­me do­pri­no­se i osi­gu­ra­va­ju­ća dru­štva, ko­ja od de­ve­de­se­tih go­di­na „ar­ma­ge­don” ko­ti­ra­ju vi­so­ko na li­sti po­ten­ci­jal­nih opa­sno­sti po ži­vot.