Од „Бакица” до „Панонских песимиста”

Наш саговорник је оснивач једног од 30.349 удружења грађана, колико их, према подацима Агенције за привредне регистре, постоји у Србији. Такође, у бази података АПР-а уписано је 69 страних удружења и 13.779 спортских друштава или савеза.

Број организација цивилног друштва све је већи, а само током ове године основано је чак две хиљаде нових удружења грађана. Пре пет година у Србији је постојало свега 17.000 организација овог типа.

Иако на први поглед изгледа као да је цивилни сектор у Србији веома развијен, Александар Братковић, директор Центра за развој непрофитног сектора, наглашава да то није истина. У суседној Хрватској регистровано је чак 50.000 удружења грађана, а у Македонији за 10.000 више. Осим тога, како каже Братковић, велики број регистрованих удружења није активно, већ само формално постоји.

– У нашој бази података има свега две и по хиљаде организација којима шаљемо саопштења и с којима редовно комуницирамо. Нека удружења постоје само зато што оснивачи избегавају да их угасе због компликоване процедуре – истиче наш саговорник.

У мору ових удружења, како каже наш саговорник, најактивнија су еколошка и културно-уметничка друштва. Такође, све је већи број удружења чији чланови промовишу старе занате, узгајају здраву храну или промовишу еколошку амбалажу. Веома су активна разна еснафска, ловачка или риболовачка удружења, чије чланове покреће љубав према свом хобију или послу.

На листи удружења регистрованих у АПР-у једно од многобројних ловачких удружења из Свилајнца носи назив „Мика брада”. За неговање традиције и љубави према прошлости определиле су се „Бакице” из Уздина, док су удружења „Постпесимисти” и „Панонски песимисти” окренута заштити менталног здравља. Није тешко погодити ко се окупља у „Анонимним алкохоличарима” или да се иза друштва „Чупавко” крију пријатељи деце из Раковице, али је много теже открити који је задатак „Некомпромитованих интелектуалаца београдских”. У АПР-у су регистрована и друштва „Стварност тишине”, „Имам идеју”, „Манекени Бигза”, „Земља живих”, Удружење пријатеља Земунског камерног оркестра, Хришћани седмог дана, Удружење Топличана...

Нове технологије донеле су и нове страсти, тако да је пре две године на Чукарици основано удружење „Љубитељи видео-игара Инфинити”, које окупља чак три хиљаде чланова, који углавном играју игрице.

У потпуности је другачији концепт рада удружења „Шта хоћеш”, које је основано пре 16 година, а данас окупља велики број уметника и интелектуалаца који су заједно остварили десетине уметничких пројеката. Имају завидну видео-продукцију, а тренутно припремају четврти наставак серије „На веслу прича”, који се емитује у оквиру Школског програма РТС-а.

Као удружења грађана често су регистровани и угоститељски објекти чији власници покушавају да избегну порезе и доприносе. У том случају, гости те кафане уместо фискалног рачуна добијају признаницу да су платили чланарину. Појединци неретко покушавају да зараде преко цивилног сектора.

– Удружења грађана све чешће оснивају грађани блиски руководству општина у којима живе и који се надају да ће добити донацију од општине без обзира на активности или квалитет пројекта који су осмислили – упозорава Братковић.

За оснивање удружења довољна је добра воља троје држављана Србије и плаћена такса од 4.900 динара. Удружење не мора да има канцеларије, већ може да буде регистровано у приватном стану или кући. Такође, неопходна је одлука о оснивању, коју усваја скупштина тог друштва. Ова скупштина мора да именује и чланове управног и надзорног одбора. Када испуне ове формалне услове, могу да се региструју у Агенцији за привредне регистре.