Пара има, проценти увећања непознати

У Министарству финансија, такође, истакли да се прецизне бројке још не знају. Колико ће у процентима износити повећање биће јасно после завршетка осме ревизије аранжмана са ММФ-ом, која је планирана за крај октобра. Тада ће бити постављени и оквири потрошње за 2018. годину.

Оно што се ипак зна јесте да је буџет сада у добром стању. Суфицит у државној каси у првих осам месеци износио је 650 милиона евра. Питање је само на који начин ће бити потрошен тај вишак и да ли ће све отићи на веће плате и пензије.

Треба, ипак, имати на уму и да аранжман са ММФ-ом истиче у фебруару 2018. и да неће бити никаквих препрека за креаторе економске политике да повећају потрошњу. Формално, буџет за 2018. ММФ ће морати да одобри. То ће бити услов да Србија успешно оконча програм који тренутно има са Фондом. У пракси, ипак, неће бити никаквих препрека да после фебруара министар финансија уради ребаланс буџета.

Са друге стране, аутори „Кварталног монитора”, публикације коју издаје Економски факултет, проценили су да ће буџет до краја ове године бити у суфициту од 20 до 30 милијарди. Међутим, с обзиром на то да су планирали издаци за исплату једнократне помоћи пензионерима у износу од 5.000 динара, то ће расходе у овој години повећати за око 8,5 милијарди. Тако да се процењује да ће се вишак у буџету кретати од 15 до 25 милијарди динара.

Прелиминарне рачунице показују да уколико се, ипак, обистине најаве о повећању плата 10 одсто то ће издатке за зараде повећати око 30 милијарди. Повећање пензија пет одсто повећаће расходе око 25 милијарди. То значи да ће дефицит у државној каси, догодине бити већи 1,5 одсто, односно око 55 милијарди динара.

Препорука економиста, али и Међународног монетарног фонда, са друге стране, јесте да раст личних примања грађана и пензионера буде везан за инфлацију и привредни раст. Што практично значи да повишице у просеку не би требало да буду веће од пет, шест одсто. У пракси то значи повећање дефицита један одсто (односно око 40 милијарди).

Иван Николић, сарадник Економског факултета, каже да је чињеница да уштеђених пара има.

– Постоје два разлога зашто сада треба повећати плате и пензије. Први је што су грађани и пензионери за последњих неколико година поднели велику жртву фискалне консолидације и сада би требало на неки начин да буду награђени. Други разлог је то што када се посматрају извори раста, лична потрошња заостаје и не расте довољно брзо да би била подршка динамичнијем расту привреде – каже Николић.

Он подсећа да треба размотрити и колико ће у буџету за 2018. бити повећани капитални издаци, као и да ли ће бити неких пореских олакшица за привреду.

Да ће таквих олакшица бити најавио је и министар финансија Душан Вујовић. Каже да, због суфицита, постоји простор за смањивање пореског оптерећења, али да то мора пажљиво да се уради због смањивања прихода.

– Министарство финансија ће се потрудити да смањи трошкове рада, јер би то требало да резултира повећањем нових радних места и већом продуктивношћу – рекао је Вујовић.