Para ima, procenti uvećanja nepoznati

U Ministarstvu finansija, takođe, istakli da se precizne brojke još ne znaju. Koliko će u procentima iznositi povećanje biće jasno posle završetka osme revizije aranžmana sa MMF-om, koja je planirana za kraj oktobra. Tada će biti postavljeni i okviri potrošnje za 2018. godinu.

Ono što se ipak zna jeste da je budžet sada u dobrom stanju. Suficit u državnoj kasi u prvih osam meseci iznosio je 650 miliona evra. Pitanje je samo na koji način će biti potrošen taj višak i da li će sve otići na veće plate i penzije.

Treba, ipak, imati na umu i da aranžman sa MMF-om ističe u februaru 2018. i da neće biti nikakvih prepreka za kreatore ekonomske politike da povećaju potrošnju. Formalno, budžet za 2018. MMF će morati da odobri. To će biti uslov da Srbija uspešno okonča program koji trenutno ima sa Fondom. U praksi, ipak, neće biti nikakvih prepreka da posle februara ministar finansija uradi rebalans budžeta.

Sa druge strane, autori „Kvartalnog monitora”, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet, procenili su da će budžet do kraja ove godine biti u suficitu od 20 do 30 milijardi. Međutim, s obzirom na to da su planirali izdaci za isplatu jednokratne pomoći penzionerima u iznosu od 5.000 dinara, to će rashode u ovoj godini povećati za oko 8,5 milijardi. Tako da se procenjuje da će se višak u budžetu kretati od 15 do 25 milijardi dinara.

Preliminarne računice pokazuju da ukoliko se, ipak, obistine najave o povećanju plata 10 odsto to će izdatke za zarade povećati oko 30 milijardi. Povećanje penzija pet odsto povećaće rashode oko 25 milijardi. To znači da će deficit u državnoj kasi, dogodine biti veći 1,5 odsto, odnosno oko 55 milijardi dinara.

Preporuka ekonomista, ali i Međunarodnog monetarnog fonda, sa druge strane, jeste da rast ličnih primanja građana i penzionera bude vezan za inflaciju i privredni rast. Što praktično znači da povišice u proseku ne bi trebalo da budu veće od pet, šest odsto. U praksi to znači povećanje deficita jedan odsto (odnosno oko 40 milijardi).

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog fakulteta, kaže da je činjenica da ušteđenih para ima.

– Postoje dva razloga zašto sada treba povećati plate i penzije. Prvi je što su građani i penzioneri za poslednjih nekoliko godina podneli veliku žrtvu fiskalne konsolidacije i sada bi trebalo na neki način da budu nagrađeni. Drugi razlog je to što kada se posmatraju izvori rasta, lična potrošnja zaostaje i ne raste dovoljno brzo da bi bila podrška dinamičnijem rastu privrede – kaže Nikolić.

On podseća da treba razmotriti i koliko će u budžetu za 2018. biti povećani kapitalni izdaci, kao i da li će biti nekih poreskih olakšica za privredu.

Da će takvih olakšica biti najavio je i ministar finansija Dušan Vujović. Kaže da, zbog suficita, postoji prostor za smanjivanje poreskog opterećenja, ali da to mora pažljivo da se uradi zbog smanjivanja prihoda.

– Ministarstvo finansija će se potruditi da smanji troškove rada, jer bi to trebalo da rezultira povećanjem novih radnih mesta i većom produktivnošću – rekao je Vujović.