Дипломатски рингишпил
Последња два опозива амбасадора Србије, који су се догодили у веома кратком року, у домаћој јавности протумачени су као знак да је дипломатска вртешка већ покренута. Прошлог месеца са дужности изванредног и опуномоћеног амбасадора у Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске опозван је Огњен Прибићевић, а пре неколико дана и Драгана Ивановић са чела амбасаде у Данској.
Мада је било спекулација и у вези с Прибићевићевим опозивом и прича да иза тога стоје лични разлози, из МСП-а његову смену су протумачили као део „стандардне процедуре”, јер му ове године истиче мандат.
И за Ивановићеву је пренето да је за амбасадорку у Данској постављена 2013. године. Београдски медији, међутим, у мају ове године писали су да ће је заменити Јасмина Митровић Марић, саветница бившег председника Томислава Николића.
Наш лист је већ писао да наредних месеци следи значајна кадровска промена у дипломатији. Од укупно 69 амбасада и седам дипломатских мисија при међународним организацијама (ЕУ, НАТО, ОЕБС, СЕ, Унеско и УН у Њујорку и Женеви), колико их Србија има у свету, у тридесетак представништава требало би, према нашим информацијама, да буду замењени амбасадори, па би се могло рећи да ће на челу готово половине дипломатско конзуларних представништава бити нови шефови.
„У складу са дипломатским обичајима и из безбедносних разлога, имена новоименованих амбасадора не износе се у јавност све до доношења указа председника”, речено је „Политици” из Министарства спољних послова Србије. У одговору МСП-а на наша питања у вези с будућим кадровским променама у дипломатији – у које све земље одлазе нови амбасадори, када ће они бити послати и зашто долази до њихове замене – истакнуто је да је чланом 15. Закона о спољним пословима прописано да на иницијативу министра влада утврђује предлог о постављењу шефа сталне дипломатске мисије – амбасадора, о чијем постављењу, по добијању агремана државе пријема, одлучује председник Републике указом. Указ о постављењу објављује се у „Службеном гласнику”.
Из МСП-а подсећају и да је чланом 2. Правилника о премештају у дипломатско-конзуларна представништва и чланом 44. Закона о спољним пословима прописано да је премештај у ДКП привременог карактера и да, по правилу, траје до четири године. „Попуњавање упражњених места шефова дипломатско-конзуларних представништава врши се периодично, сходно потребама службе, јер је реч о шефовима ДКП којима је истекао мандат”, наводи МСП.
У овом тренутку, у амбасадама је, судећи према подацима који се могу наћи на сајту Министарства, девет већ упражњених амбасадорских места, на којима су сада отправници послова. Поред Велике Британије, ту су и Замбија, Ирак, Италија, Либија, Нигерија, Саудијска Арабија, Сирија. Отправник послова, према поменутом сајту, и даље је у дипломатској мисији Србије при Савету Европе, мада је на то место недавно постављена Александра Ђуровић, а име Ивановићеве није скинуто са позиције амбасадора у Данској.
Наш незванични извор из дипломатских кругова каже да је принципијелни став да треба да буду замењени амбасадори који су дуго на својим местима и они који су у пензији. Судећи према биографијама амбасадора, има и оних који су заиста загазили у године. Каже и да би готово све наше дипломате које су на служби у суседним државама требало да буду замењене у наредних годину дана, јер им је истекао или ускоро истиче четворогодишњи мандат, с обзиром на то да су углавном именовани 2013. године.
Траже се, како прецизира, нови амбасадори и за Софију, Букурешт, Будимпешту, Скопље, Тирану, Анкару, Беч, затим Братиславу, Кијев, Москву, мисије у Њујорку и Женеви... Дипломате се, како објашњава наш саговорник, мењају онда када постоји одговарајући кандидат за замену и као пример такве праксе наводи место амбасадора у Стразбуру. У августу је са дужности шефа Сталне мисије Србије при СЕ опозван Зоран Поповић, а на његово место је постављена Александра Ђуровић.
Списак наших амбасадора у свету могао би у будућности да изгледа другачије и због реформе мреже ДКП, о којој је прошлог месеца говорио и шеф дипломатије. Ивица Дачић је рекао да је циљ да се појача присуство земље у неким важним регионима, попут Азије и Африке, али и да се редукују трошкови кроз смањење броја наших амбасада у другим регионима. У јавности је тада пренето и да се размишља о отварању амбасада у Гани и Палестини и затварању представништава у Сирији, Либији, Ираку и Тунису због небезбедне ситуације, као и да има идеја да у скандинавским земљама буде једна амбасада.
Иако се у неким круговима често мисли како су промене у дипломатији прилика и за удомљавање страначких кадрова, државни секретар у МСП-у Ивица Тончев нагласио је у недавној изјави за наш лист да се на „85 одсто позиција амбасадора” налазе каријерне дипломате. Тада је подвукао и да се дипломатија Србије, са десет или једанаест оних који нису каријерне дипломате, не разликује од оне у многим другим земљама.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


