Председник без републике

Према њеним саопштењима, све је спремно за плебисцит и сувереност ће бити проглашена у року од два дана ако превагне глас „за”. Барселона је поново позвала грађане да изађу на референдум, иако је престоница припретила да ће полиција затварати школе претворене у биралишта и да ће држава са чак 300.000 евра кажњавати чланове гласачких одбора. Каталонска аутономна полиција, која је прошле седмице стављена под команду државе, саопштава да неће користити насиље да би спречила гласање, иако ће настојати да онемогући приступ школама претвореним у бирачка места.

Мадридски листови се два дана пре изјашњавања подсмевају пластичним контејнерима које је каталонска влада представила као гласачке кутије, па „Паис” пише о „кинеској пластици од пет евра” која је заменила уобичајени изборни материјал.

Публицитет каталонског питања у иностранству је сасвим другачији. Као бивши новинар, 55-годишњи Пуђдемонт је свестан колико је важан утисак који се оставља у медијима, па је покренуо интензивну информативну кампању у страним редакцијама. После бројних интервјуа које је дао најугледнијим светским новинама, успео је да наметне каталонско виђење ситуације и својој провинцији обезбеди насловне стране „Њујорк тајмса”, „Волстрит џорнала” и „Фајненшел тајмса”. О имиџу покрајине почео је да води рачуна много раније, када је основао лист о Каталонији на енглеском језику „Каталонија тудеј”. Бивши градоначелник Ђироне дугогодишњи је заговорник отцепљења, а лидер „покрета независности” постао је прошлогодишњим доласком на место каталонског премијера.

Његов претходник Артур Мас осуђен је на 36.500 евра глобе и забрану доласка на јавну функцију (на период од две године) јер је 2014. организовао необавезујући референдум о одвајању са којим се Шпанија ни тада није слагала. Иако је 80 одсто изашлих гласало за самосталност, независност није проглашена и аналитичари верују да ће Каталонија и овог пута остати у браку са Шпанијом.

Пуђдемонт је написао привремени устав, који предвиђа Каталонију као републику са јаким председничким системом налик америчком, али није обезбедио подршку САД ни других светских сила. И он мора да је свестан да би мало која земља признала нову „државу”, сматрају коментатори, оцењујући да сврха референдума очигледно није сувереност, макар не у овом тренутку. Може бити да Барселона жели да добије већу аутономију и финансијску самосталност и да примора Мадрид на политички дијалог уместо на стално позивање на устав. Каталонцима се поручује да је Шпанија правна држава и да се устав може променити само демократским средствима, али они као мањина немају никакве шансе да промене највиши правни акт без воље краљевске владе.

Из престонице је поручено да су Пуђдемонт и чланови његове владе постали нелегитимни саговорници у очима Мадрида и да Рахој више нема шта да преговара са њима.

Једна од каталонских притужби је да као најбогатија провинција у државни буџет уплаћује десет милијарди евра више него што добија од Мадрида, док Андалузија, најсиромашнија област, добија осам милијарди евра више него што уплаћује. Независна Каталонија била би 34. најимућнија земља света, која би по бруто друштвеном производу (БДП) била већа економија од Португала, а по БДП-у по глави становника – просперитетнија од Италије. Да би избалансирала ове информације, централна банка је, како преноси „Мундо”, објавила да је Каталонија покрајина с највећим дугом према држави и да Шпанији треба да врати 53 милијарде евра, двоструко више него Андалузија.

Пуђдемонт је истакао да ће се склонити с функције ако референдум не успе, али би шпанска држава могла да га предухитри. Шпанска влада га је још једном упозорила да ће се његови сарадници и он суочити са озбиљним оптужбама за нелојалност према држави и подбуњивање ако не одустану од плебисцита.