Predsednik bez republike

Prema njenim saopštenjima, sve je spremno za plebiscit i suverenost će biti proglašena u roku od dva dana ako prevagne glas „za”. Barselona je ponovo pozvala građane da izađu na referendum, iako je prestonica pripretila da će policija zatvarati škole pretvorene u birališta i da će država sa čak 300.000 evra kažnjavati članove glasačkih odbora. Katalonska autonomna policija, koja je prošle sedmice stavljena pod komandu države, saopštava da neće koristiti nasilje da bi sprečila glasanje, iako će nastojati da onemogući pristup školama pretvorenim u biračka mesta.

Madridski listovi se dva dana pre izjašnjavanja podsmevaju plastičnim kontejnerima koje je katalonska vlada predstavila kao glasačke kutije, pa „Pais” piše o „kineskoj plastici od pet evra” koja je zamenila uobičajeni izborni materijal.

Publicitet katalonskog pitanja u inostranstvu je sasvim drugačiji. Kao bivši novinar, 55-godišnji Puđdemont je svestan koliko je važan utisak koji se ostavlja u medijima, pa je pokrenuo intenzivnu informativnu kampanju u stranim redakcijama. Posle brojnih intervjua koje je dao najuglednijim svetskim novinama, uspeo je da nametne katalonsko viđenje situacije i svojoj provinciji obezbedi naslovne strane „Njujork tajmsa”, „Volstrit džornala” i „Fajnenšel tajmsa”. O imidžu pokrajine počeo je da vodi računa mnogo ranije, kada je osnovao list o Kataloniji na engleskom jeziku „Katalonija tudej”. Bivši gradonačelnik Đirone dugogodišnji je zagovornik otcepljenja, a lider „pokreta nezavisnosti” postao je prošlogodišnjim dolaskom na mesto katalonskog premijera.

Njegov prethodnik Artur Mas osuđen je na 36.500 evra globe i zabranu dolaska na javnu funkciju (na period od dve godine) jer je 2014. organizovao neobavezujući referendum o odvajanju sa kojim se Španija ni tada nije slagala. Iako je 80 odsto izašlih glasalo za samostalnost, nezavisnost nije proglašena i analitičari veruju da će Katalonija i ovog puta ostati u braku sa Španijom.

Puđdemont je napisao privremeni ustav, koji predviđa Kataloniju kao republiku sa jakim predsedničkim sistemom nalik američkom, ali nije obezbedio podršku SAD ni drugih svetskih sila. I on mora da je svestan da bi malo koja zemlja priznala novu „državu”, smatraju komentatori, ocenjujući da svrha referenduma očigledno nije suverenost, makar ne u ovom trenutku. Može biti da Barselona želi da dobije veću autonomiju i finansijsku samostalnost i da primora Madrid na politički dijalog umesto na stalno pozivanje na ustav. Kataloncima se poručuje da je Španija pravna država i da se ustav može promeniti samo demokratskim sredstvima, ali oni kao manjina nemaju nikakve šanse da promene najviši pravni akt bez volje kraljevske vlade.

Iz prestonice je poručeno da su Puđdemont i članovi njegove vlade postali nelegitimni sagovornici u očima Madrida i da Rahoj više nema šta da pregovara sa njima.

Jedna od katalonskih pritužbi je da kao najbogatija provincija u državni budžet uplaćuje deset milijardi evra više nego što dobija od Madrida, dok Andaluzija, najsiromašnija oblast, dobija osam milijardi evra više nego što uplaćuje. Nezavisna Katalonija bila bi 34. najimućnija zemlja sveta, koja bi po bruto društvenom proizvodu (BDP) bila veća ekonomija od Portugala, a po BDP-u po glavi stanovnika – prosperitetnija od Italije. Da bi izbalansirala ove informacije, centralna banka je, kako prenosi „Mundo”, objavila da je Katalonija pokrajina s najvećim dugom prema državi i da Španiji treba da vrati 53 milijarde evra, dvostruko više nego Andaluzija.

Puđdemont je istakao da će se skloniti s funkcije ako referendum ne uspe, ali bi španska država mogla da ga preduhitri. Španska vlada ga je još jednom upozorila da će se njegovi saradnici i on suočiti sa ozbiljnim optužbama za nelojalnost prema državi i podbunjivanje ako ne odustanu od plebiscita.