ЕУ на новим ногама
Нова европска „кућа”: Дошло је, коначно, време да се Европска унија озбиљно позабави својим проблемима. После неколико година оклевања, унутрашњих размирица, озбиљних свађа, економске и мигрантске кризе и одлуке Лондона да напусти европску породицу, ЕУ већ дуго стоји на раскрсници.
Како даље, питање је на које нико у европским престоницама није покушавао да одговори. Одсуство визије, па чак и политичке воље да се нешто конкретно уради и покрену реформе, оправдавано је на најразличитије начине. Често и формалним разлозима попут оног да треба сачекати 2017. и изборне резултате које ће ова година донети.
Сада је и тај формални услов испуњен: Французи и Немци изашли су на биралишта и одредили своју политичку судбину у наредних неколико година. И заиста, испоставило се да очекивања од 2017. нису празна прича. Нови француски председник Емануел Макрон почетком недеље је обелоданио планове чији домети – уколико реформе буду реализоване – из темеља мењају садашњу европску „кућу”.
После Макроновог наступа све очи окренуле су се према Берлину, одакле је брзо стигао одговор на предлоге француског председника.
„Желимо да Европа буде постављена на нове ноге”, изјавила је садашња и будућа немачка канцеларка Ангела Меркел, објашњавајући да одлучно стоји иза реформских предлога који су стигли из Париза, а које је чула и у директном, једносатном разговору с Макроном.
О садржају предложених реформи биће, наравно, озбиљних и дугих разговора. За Србију је посебно занимљиво то што Макронов план предвиђа да реформски послови буду окончани 2024. године. У том светлу сада је много јасније зашто је Београд добио обећање да би улазак Србије у ЕУ могао да се догоди 2025. године – чим ЕУ стане на нове ноге.
Шта то ради Турска: Питање: да ли је бољи руски С-400 илли амерички „патриот”? Ако у трагању за одговором занемаримо техничке карактеристике поменута два система противваздушне одбране, добићемо занимљиву ситуацију. Две државе, чланице НАТО-а, Румунија и Турска, имају различите одговоре на постављено питање.
Из Букурешта је средином недеље стигла вест да ће Румунија, до краја године, купити први амерички систем „патриот”. Информацију је саопштио румунски министар одбране Михај Фифор, чиме је дефинитивно потврдио да ће бити реализован договор из јула ове године о куповине модерног америчког оружја.
Румунија ће америчке системе противваздушне системе одбране платити 3,9 милијарди долара.
Друга чланица НАТО-а, Турска, одлучила се за руску војну технологију. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је пре нешто више од две недеље потписао уговор о куповини руског система С-400, из Анкаре је у међувремену стигла и вест да је Москви уплаћена прва рата за ово модерно оружје. Ово је потврдио и помоћник председник Русије за војну и технолошку сарадњу Владимир Кожин. Руски званичник је, међутим, нагласио да Турска неће моћи да добије и производну технологију за систем С-400 већ само готово оружје.
Да подсетимо: руски систем С-400 „тријумф” ушао је у употребу 2007. Има могућност да обара све типове летилица – од дронова до авиона, крстарећих и балистичких ракета. Оперативни домет „тријумфа” је 400 километара и висине 30 километара.
У западном војном савезу су, на први поглед, опуштено реаговали на одлуку Турске да купи ово модерно руско оружје. Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг у интервју за руску агенцију РИА Новости изјавио је да „свака чланица Алијансе самостално одлучује о куповини оружја” и да „Турска још није тражила дозволу да систем С-400 укључи у одбрамбени систем НАТО-а”.
За такав потез је, уосталом, и формално гледано још рано. Како преноси руски портал Спутњик, предвиђено је да систем С-400 буде испоручен Турској у наредне две године.
„То је уобичајен рок за такве послове”, потврдио је подсекретар у турском министарству одбране Исмаил Демир избегавши да наведе прецизнији датум испоруке.
Трампова турнеја: Изгледа да дипломатија на истоку Азије добија још једну шансу. Усред најновије кризе на Корејском полуострву, из Вашингтона је саопштено да амерички председник Доналд Трамп, почетком новембра, креће на велику азијску турнеју.
Предвиђено је да Трамп проведе на путу чак 12 дана (од 3. до 14. новембра), а у плану турнеје стоји да ће амерички председник посетити Јапан, Јужну Кореју, Вијетнам, Филипине и Кину. Током боравка у региону председник САД учествоваће на два велика међународна скупа: самиту АСЕАН-а, који се одржава на Филипинима, и АПЕК-а (Азијско-пацифичке економске сарадње) у Вијетнаму.
Очекује да ће посебно значајне бити посете Јапану, Јужној Кореји и Кини. Прве две државе Трамп ће сигурно снажно подржати у тврдом ставу према Северној Кореји и њеним претњама ракетним и нуклераним оружјем. Неупоредиво тежи посао очекује Трампа у Пекингу. Америчко-кинески односи – и политички и економски – у последње време драматично су погоршани. И никакво побољшање није на видику.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


