Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕУ на новим ногама

Но­ва европ­ска „ку­ћа”: До­шло је, ко­нач­но, вре­ме да се Европ­ска уни­ја озбиљ­но по­за­ба­ви сво­јим про­бле­ми­ма. По­сле не­ко­ли­ко го­ди­на окле­ва­ња, уну­тра­шњих раз­ми­ри­ца, озбиљ­них сва­ђа, еко­ном­ске и ми­грант­ске кри­зе и од­лу­ке Лон­до­на да на­пу­сти европ­ску по­ро­ди­цу, ЕУ већ ду­го сто­ји на рас­кр­сни­ци.

Ка­ко да­ље, пи­та­ње је на ко­је ни­ко у европ­ским пре­сто­ни­ца­ма ни­је по­ку­ша­вао да од­го­во­ри. Од­су­ство ви­зи­је, па чак и по­ли­тич­ке во­ље да се не­што кон­крет­но ура­ди и по­кре­ну ре­фор­ме, оправ­да­ва­но је на нај­ра­зли­чи­ти­је на­чи­не. Че­сто и фор­мал­ним раз­ло­зи­ма по­пут оног да тре­ба са­че­ка­ти 2017. и из­бор­не ре­зул­та­те ко­је ће ова го­ди­на до­не­ти.

Са­да је и тај фор­мал­ни услов ис­пу­њен: Фран­цу­зи и Нем­ци иза­шли су на би­ра­ли­шта и од­ре­ди­ли сво­ју по­ли­тич­ку суд­би­ну у на­ред­них не­ко­ли­ко го­ди­на. И за­и­ста, ис­по­ста­ви­ло се да оче­ки­ва­ња од 2017. ни­су пра­зна при­ча. Но­ви фран­цу­ски пред­сед­ник Ема­ну­ел Ма­крон по­чет­ком не­де­ље је обе­ло­да­нио пла­но­ве чи­ји до­ме­ти – уко­ли­ко ре­фор­ме бу­ду ре­а­ли­зо­ва­не – из те­ме­ља ме­ња­ју са­да­шњу европ­ску „ку­ћу”.

По­сле Ма­кро­но­вог на­сту­па све очи окре­ну­ле су се пре­ма Бер­ли­ну, ода­кле је бр­зо сти­гао од­го­вор на пред­ло­ге фран­цу­ског пред­сед­ни­ка.

„Же­ли­мо да Евро­па бу­де по­ста­вље­на на но­ве но­ге”, из­ја­ви­ла је са­да­шња и бу­ду­ћа не­мач­ка кан­це­лар­ка Ан­ге­ла Мер­кел, об­ја­шња­ва­ју­ћи да од­луч­но сто­ји иза ре­форм­ских пред­ло­га ко­ји су сти­гли из Па­ри­за, а ко­је је чу­ла и у ди­рект­ном, јед­но­сат­ном раз­го­во­ру с Ма­кро­ном.

О са­др­жа­ју пред­ло­же­них ре­фор­ми би­ће, на­рав­но, озбиљ­них и ду­гих раз­го­во­ра. За Ср­би­ју је по­себ­но за­ни­мљи­во то што Ма­кро­нов план пред­ви­ђа да ре­форм­ски по­сло­ви бу­ду окон­ча­ни 2024. го­ди­не. У том све­тлу са­да је мно­го ја­сни­је за­што је Бе­о­град до­био обе­ћа­ње да би ула­зак Ср­би­је у ЕУ мо­гао да се до­го­ди 2025. го­ди­не – чим ЕУ ста­не на но­ве но­ге.

Шта то ра­ди Тур­ска: Пи­та­ње: да ли је бо­љи ру­ски С-400 ил­ли аме­рич­ки „па­три­от”? Ако у тра­га­њу за од­го­во­ром за­не­ма­ри­мо тех­нич­ке ка­рак­те­ри­сти­ке по­ме­ну­та два си­сте­ма про­тив­ва­зду­шне од­бра­не, до­би­ће­мо за­ни­мљи­ву си­ту­а­ци­ју. Две др­жа­ве, чла­ни­це НА­ТО-а, Ру­му­ни­ја и Тур­ска, има­ју раз­ли­чи­те од­го­во­ре на по­ста­вље­но пи­та­ње.

Из Бу­ку­ре­шта је сре­ди­ном не­де­ље сти­гла вест да ће Ру­му­ни­ја, до кра­ја го­ди­не, ку­пи­ти пр­ви аме­рич­ки си­стем „па­три­от”. Ин­фор­ма­ци­ју је са­оп­штио ру­мун­ски ми­ни­стар од­бра­не Ми­хај Фи­фор, чи­ме је де­фи­ни­тив­но по­твр­дио да ће би­ти ре­а­ли­зо­ван до­го­вор из ју­ла ове го­ди­не о ку­по­ви­не мо­дер­ног аме­рич­ког оруж­ја.

Ру­му­ни­ја ће аме­рич­ке си­сте­ме про­тив­ва­зду­шне си­сте­ме од­бра­не пла­ти­ти 3,9 ми­ли­јар­ди до­ла­ра.

Ангела Меркел и Емануел Макрон (у средини аустријски канцелар Кристијан Керн) (Фото Ројтерс)

Дру­га чла­ни­ца НА­ТО-а, Тур­ска, од­лу­чи­ла се за ру­ску вој­ну тех­но­ло­ги­ју. Тур­ски пред­сед­ник Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган је пре не­што ви­ше од две не­де­ље пот­пи­сао уго­вор о ку­по­ви­ни ру­ског си­сте­ма С-400, из Ан­ка­ре је у ме­ђу­вре­ме­ну сти­гла и вест да је Мо­скви упла­ће­на пр­ва ра­та за ово мо­дер­но оруж­је. Ово је по­твр­дио и по­моћ­ник пред­сед­ник Ру­си­је за вој­ну и тех­но­ло­шку са­рад­њу Вла­ди­мир Ко­жин. Ру­ски зва­нич­ник је, ме­ђу­тим, на­гла­сио да Тур­ска не­ће мо­ћи да до­би­је и про­из­вод­ну тех­но­ло­ги­ју за си­стем С-400 већ са­мо го­то­во оруж­је.

Да под­се­ти­мо: ру­ски си­стем С-400 „три­јумф” ушао је у упо­тре­бу 2007. Има мо­гућ­ност да оба­ра све ти­по­ве ле­ти­ли­ца – од дро­но­ва до ави­о­на, кр­ста­ре­ћих и ба­ли­стич­ких ра­ке­та. Опе­ра­тив­ни до­мет „три­јум­фа” је 400 ки­ло­ме­та­ра и ви­си­не 30 ки­ло­ме­та­ра.

У за­пад­ном вој­ном са­ве­зу су, на пр­ви по­глед, опу­ште­но ре­а­го­ва­ли на од­лу­ку Тур­ске да ку­пи ово мо­дер­но ру­ско оруж­је. Ге­не­рал­ни се­кре­тар НА­ТО Јенс Стол­тен­берг у ин­тер­вју за ру­ску аген­ци­ју РИА Но­во­сти из­ја­вио је да „сва­ка чла­ни­ца Али­јан­се са­мо­стал­но од­лу­чу­је о ку­по­ви­ни оруж­ја” и да „Тур­ска још ни­је тра­жи­ла до­зво­лу да си­стем С-400 укљу­чи у од­брам­бе­ни си­стем НА­ТО-а”.

За та­кав по­тез је, уоста­лом, и фор­мал­но гле­да­но још ра­но. Ка­ко пре­но­си ру­ски пор­тал Спут­њик, пред­ви­ђе­но је да си­стем С-400 бу­де ис­по­ру­чен Тур­ској у на­ред­не две го­ди­не.

„То је уоби­ча­јен рок за та­кве по­сло­ве”, по­твр­дио је под­се­кре­тар у тур­ском ми­ни­стар­ству од­бра­не Исма­ил Де­мир из­бе­гав­ши да на­ве­де пре­ци­зни­ји да­тум ис­по­ру­ке.

Трам­по­ва тур­не­ја: Из­гле­да да ди­пло­ма­ти­ја на ис­то­ку Ази­је до­би­ја још јед­ну шан­су. Усред нај­но­ви­је кри­зе на Ко­реј­ском по­лу­о­стр­ву, из Ва­шинг­то­на је са­оп­ште­но да аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп, по­чет­ком но­вем­бра, кре­ће на ве­ли­ку азиј­ску тур­не­ју.

Пред­ви­ђе­но је да Трамп про­ве­де на пу­ту чак 12 да­на (од 3. до 14. но­вем­бра), а у пла­ну тур­не­је сто­ји да ће аме­рич­ки пред­сед­ник по­се­ти­ти Ја­пан, Ју­жну Ко­ре­ју, Ви­јет­нам, Фи­ли­пи­не и Ки­ну. То­ком бо­рав­ка у ре­ги­о­ну пред­сед­ник САД уче­ство­ва­ће на два ве­ли­ка ме­ђу­на­род­на ску­па: са­ми­ту АСЕ­АН-а, ко­ји се одр­жа­ва на Фи­ли­пи­ни­ма, и АПЕК-а (Азиј­ско-па­ци­фич­ке еко­ном­ске са­рад­ње) у Ви­јет­на­му.

Оче­ку­је да ће по­себ­но зна­чај­не би­ти по­се­те Ја­па­ну, Ју­жној Ко­ре­ји и Ки­ни. Пр­ве две др­жа­ве Трамп ће си­гур­но сна­жно по­др­жа­ти у твр­дом ста­ву пре­ма Се­вер­ној Ко­ре­ји и ње­ним прет­ња­ма ра­кет­ним и ну­кле­ра­ним оруж­јем. Не­у­по­ре­ди­во те­жи по­сао оче­ку­је Трам­па у Пе­кин­гу. Аме­рич­ко-ки­не­ски од­но­си – и по­ли­тич­ки и еко­ном­ски – у по­след­ње вре­ме дра­ма­тич­но су по­гор­ша­ни. И ни­ка­кво по­бољ­ша­ње ни­је на ви­ди­ку. 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Небојша
Цутат: Ру­му­ни­ја ће аме­рич­ке си­сте­ме про­тив­ва­зду­шне си­сте­ме од­бра­не пла­ти­ти 3,9 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. * А ОД КОГА би се Румунија бранила тим ракетама? Од чланица НАТО. Јер, Србија никога није нападала, све ратове водила НА СВОЈОЈ ТЕРИТОРИЈИ. Имаш кокошарник и даш силне паре лисици за оружје које ћа тобож да ти штити кокошке од лисица. Зазиреш од другог кокошарника а лисици улећеш у чељусти.
ВлаДо
Турска је једина независна чланица НАТО-а.Све остале осим САД не одлучују уопште о томе какво и где ће бити лоцирано наоружање на њиховој територији.
Nikola Nesic
EU od nastanka, formalnog, se susreće sa izazovima, i ne vide se posrnuća. Ideja o ekonomskoj uniji je prerasla, u monetranu i kulturnu, onu bez granica. Ulazak južnih država Španije i Portugala, mnogo osporavana, Grčka i Italija. Pad Zida je bio ogroman izazov, ulazak zemalja istočne Evrope, onih sa Balkana. Ujedinjenje Nemačke, uloga pojedinih zemalja u rasapdu SFRY, i na kraju jedinstvo u svim stavovima. Gotovo da nema godine, gde se ne dese potresi, i to je svet u kome živimo, ali EU postoji, i dalje najbolje rešenje koje je ovaj deo sveta postigao. To što smo mi sebi napravili problem, ne znači da treba, ali i da će biti po druge dramatično kao u našem slučaju. EU uz sve probleme, daje odgovore, mir i stabilnost. I to je odgovor na svet i ono što nosi sa sobom. Kada pogledamo unazad 40 -50 godina, vidimo da ništa nije kao što je bilo, zašto onda očekivati da će EU ostati ista?
Боривоје Банковић
Као некада Словенија у СФРЈ, Британија се одвојила од ЕУ, а сада јој се догодила и Република Каталонска Крајина. Пандорина кутија је отворена, Југославија куца на врата онима који су се играли њоме. Ми у овим крајевима добро знамо да "шта се грбаво роди, време не исправи."
Sasa Trajkovic
Evropa se vraća kući ... ali na čelu te kuće su samo politička marioneta Makron i posrnula lady Merkelova koja više nema onu superiornost dakle motori EU su malo zaribali a SAD je već pusti svoje pipke na svojim Skandinavskim zemljama kojim manipuliše unutar EU- STRAHOM OD MOĆNE Rusije. Evropa još nije ni zapoičela Bregzitn a evo desila joj se Španija i ona opet pokazuje slabost... šta je sledeće uz već trusni Balkan?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.