Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Буш и Путин разговарали и о статусу Космета

Буш и Путин разговарали и о статусу Космета
Са сусрета у Сиднеју (Фото ЕПА)

Питање статуса Косова и Метохије било је на дневном реду састанка америчког и руског председника Џорџа Буша и Владимира Путина одржаног у Сиднеју, пред почетак самита Организације за азијско-пацифичку економску сарадњу, пренела је руска државна телевизија, иако ни један ни други председник нису ту тему поменули у обраћању новинарима. Ово је, наводе московски медији, био њихов последњи сусрет на председничком нивоу, пошто се у Русији у марту одржавају избори на којима би Владимир Путин требало да добије наследника, а главне теме у "конструктивном и отвореном дијалогу" – како га је представио руски председник – били су амерички планови о постављању противракетног штита у Чешкој и Пољској и улазак Русије у Светску трговинску организацију.

У исто време, министри спољних послова држава Европске уније су без посебног објашњења одложили расправу о Косову и Метохији која је требало да се одржи јуче на неформалном састанку у португалском летовалишту Вијана ду Каштелу. Министри ће о овој теми расправљати данас, а обратиће им се представник ЕУ у посредничкој "тројци", немачки амбасадор у Лондону Волфганг Ишингер. Циљ овог састанка је, како су Танјугу изјавили дипломатски извори у Бриселу, да се очува јединство Уније у ставу о Косову, а сам Ишингер је за "Интернешенел хералд трибјун" признао да је ЕУ подељена и да се више земаља, међу којима су Грчка, Кипар, Словачка и Румунија, противе евентуалном заобилажењу Савета безбедности УН при одлучивању о статусу јужне српске покрајине.

Ишингер је објаснио да је ситуација "веома тешка" и да су "мале шансе да дође до преокрета" у преговорима Београда и Приштине. Ипак, он је поновио да "опција поделе Косова није на столу". "Рекао сам да смо спремни да прихватимо сваки споразум који две стране постигну, при чему су неки схватили да то укључује и могућност поделе... Но, о подели није било разговора. Такво решење не подржава ниједна страна", нагласио је немачки дипломата.

На још један разлог оклевања у Европској унији указао је професор Универзитета у Оксфорду Марк Алмонд, објаснивши да Западу није лако да пронађе политичко решење за Косово, јер политичка елита Србије није подељена око тог питања како се можда очекивало. "Позиција Србије о Косову је веома чврста и ригидна. Она је последица и разочарања односом Запада, тако да нисам сигуран да је у питању тактизирање", рекао је Алмонд у интервјуу радију "Слободна Европа". "Многи су очекивали да ће Тадићева партија бити склонија компромису са НАТО-ом и Западом у целини. Али, у последње време изненађује одлучност с којом Тадић и његови сарадници одбацују независност Косова", додао је он.

А да страх од лошег решења расте и на истоку потврђује опомена грузијског министра иностраних послова Геле Безуашвилија да би, ако Приштина једнострано прогласи независност, а запад призна државу Косово, дошло до дестабилизације читавог Закавказја. У интервјуу за водећи немачки привредни дневник "Ханделсблат", он је рекао да би тада Русија "вероватно признала грузијску покрајину Абхазију" и да би то био "преседан и за сепаратистичке покрете у руском делу северног Кавказа". Безуашвили се зато успротивио могућности да западне земље једнострано признају независност Косова, а његове речи сигурно ће се пажљиво разматрати у европским престоницама, јер би серија сукоба на Кавказу озбиљно угрозила безбедносне и енергетске интересе Европске уније.

Представник руског министра иностраних послова у Контакт групи Александар Боцан Харченко изјавио је да ће решење за будући статус Косова и Метохије створити преседан. "Разуме се, тај преседан може бити искоришћен и у другим регионима, где постоје такозвани замрзнути конфликти", рекао је Боцан Харченко руској новинској агенцији Интерфакс.

У међувремену, у Приштини је саопштено да ће албанску делегацију на састанку са посредничком "тројком" у Лондону 19. септембра предводити председник Косова Фатмир Сејдиу и премијер Агим Чеку и да ће они тада представити документ о односима "државе Косово" са Србијом.
В. Радомировић

--------------------------------------------------------------------------

Кушнер, Милибанд и Билт против поделе

Вијана ду Каштелу – Подела Косова је лоше решење и нужно је очувати јединство Европске уније око статуса те покрајине, оценили су јуче на заседању шефова дипломатија ЕУ у португалском летовалишту Вијани ду Каштелу министри Француске, Велике Британије и Шведске Бернар Кушнер, Дејвид Милибанд и Карл Билт. "То је врло погрешан став и ми званично о томе не говоримо", изјавио је Кушнер, наглашавајући да ће "свих 27 земаља ЕУ снажно гурати ка решењу тог веома тешког проблема". "Зато не желимо да будемо подељени и главни циљ европских чланица јесте да очувају јединство становишта. То је апсолутни кључ и бит и прави изазов за одржање нашег јединства", рекао је шеф француске дипломатије.

Мишљење да би подела Косова била "лоша ствар" изнео је и шеф шведске дипломатије Карл Билт.

На питање да ли га брине да би ЕУ могла да понови грешку с почетка деведесетих година прошлог века око признавања неких република бивше Југославије, Билт је узвратио да је "сада мање забринут него пре годину дана".
Бета

--------------------------------------------------------------------------

Буш и Путин без договора

Према извештајима агенција
Сиднеј, септембра – Једночасовни разговор Џорџа Буша и Владимира Путина јуче у Сиднеју, током самита 21 државе азијско-пацифичког региона, није допринео разрешавању оштрих разлика Москве и Вашингтона око планова САД да у централној Европи поставе нови ракетни систем, јавиле су агенције. Тмурног лица после састанка са Бушом, Владимир Путин је извештачима описао да је у разговору "изнад свега било речи о ракетном систему". Путин је најавио да ће се амерички и руски експерти ускоро састати да обиђу руску радарску станицу у Азербејџану – објекат који је Москва понудила као алтернативну локацију уместо централноевропских локација на које рачуна САД.
С. Р.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.