Buš i Putin razgovarali i o statusu Kosmeta

Pitanje statusa Kosova i Metohije bilo je na dnevnom redu sastanka američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina održanog u Sidneju, pred početak samita Organizacije za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju, prenela je ruska državna televizija, iako ni jedan ni drugi predsednik nisu tu temu pomenuli u obraćanju novinarima. Ovo je, navode moskovski mediji, bio njihov poslednji susret na predsedničkom nivou, pošto se u Rusiji u martu održavaju izbori na kojima bi Vladimir Putin trebalo da dobije naslednika, a glavne teme u "konstruktivnom i otvorenom dijalogu" – kako ga je predstavio ruski predsednik – bili su američki planovi o postavljanju protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj i ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju.

U isto vreme, ministri spoljnih poslova država Evropske unije su bez posebnog objašnjenja odložili raspravu o Kosovu i Metohiji koja je trebalo da se održi juče na neformalnom sastanku u portugalskom letovalištu Vijana du Kaštelu. Ministri će o ovoj temi raspravljati danas, a obratiće im se predstavnik EU u posredničkoj "trojci", nemački ambasador u Londonu Volfgang Išinger. Cilj ovog sastanka je, kako su Tanjugu izjavili diplomatski izvori u Briselu, da se očuva jedinstvo Unije u stavu o Kosovu, a sam Išinger je za "Internešenel herald tribjun" priznao da je EU podeljena i da se više zemalja, među kojima su Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija, protive eventualnom zaobilaženju Saveta bezbednosti UN pri odlučivanju o statusu južne srpske pokrajine.

Išinger je objasnio da je situacija "veoma teška" i da su "male šanse da dođe do preokreta" u pregovorima Beograda i Prištine. Ipak, on je ponovio da "opcija podele Kosova nije na stolu". "Rekao sam da smo spremni da prihvatimo svaki sporazum koji dve strane postignu, pri čemu su neki shvatili da to uključuje i mogućnost podele... No, o podeli nije bilo razgovora. Takvo rešenje ne podržava nijedna strana", naglasio je nemački diplomata.

Na još jedan razlog oklevanja u Evropskoj uniji ukazao je profesor Univerziteta u Oksfordu Mark Almond, objasnivši da Zapadu nije lako da pronađe političko rešenje za Kosovo, jer politička elita Srbije nije podeljena oko tog pitanja kako se možda očekivalo. "Pozicija Srbije o Kosovu je veoma čvrsta i rigidna. Ona je posledica i razočaranja odnosom Zapada, tako da nisam siguran da je u pitanju taktiziranje", rekao je Almond u intervjuu radiju "Slobodna Evropa". "Mnogi su očekivali da će Tadićeva partija biti sklonija kompromisu sa NATO-om i Zapadom u celini. Ali, u poslednje vreme iznenađuje odlučnost s kojom Tadić i njegovi saradnici odbacuju nezavisnost Kosova", dodao je on.

A da strah od lošeg rešenja raste i na istoku potvrđuje opomena gruzijskog ministra inostranih poslova Gele Bezuašvilija da bi, ako Priština jednostrano proglasi nezavisnost, a zapad prizna državu Kosovo, došlo do destabilizacije čitavog Zakavkazja. U intervjuu za vodeći nemački privredni dnevnik "Handelsblat", on je rekao da bi tada Rusija "verovatno priznala gruzijsku pokrajinu Abhaziju" i da bi to bio "presedan i za separatističke pokrete u ruskom delu severnog Kavkaza". Bezuašvili se zato usprotivio mogućnosti da zapadne zemlje jednostrano priznaju nezavisnost Kosova, a njegove reči sigurno će se pažljivo razmatrati u evropskim prestonicama, jer bi serija sukoba na Kavkazu ozbiljno ugrozila bezbednosne i energetske interese Evropske unije.

Predstavnik ruskog ministra inostranih poslova u Kontakt grupi Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da će rešenje za budući status Kosova i Metohije stvoriti presedan. "Razume se, taj presedan može biti iskorišćen i u drugim regionima, gde postoje takozvani zamrznuti konflikti", rekao je Bocan Harčenko ruskoj novinskoj agenciji Interfaks.

U međuvremenu, u Prištini je saopšteno da će albansku delegaciju na sastanku sa posredničkom "trojkom" u Londonu 19. septembra predvoditi predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku i da će oni tada predstaviti dokument o odnosima "države Kosovo" sa Srbijom.
V. Radomirović

--------------------------------------------------------------------------

Kušner, Miliband i Bilt protiv podele

Vijana du Kaštelu – Podela Kosova je loše rešenje i nužno je očuvati jedinstvo Evropske unije oko statusa te pokrajine, ocenili su juče na zasedanju šefova diplomatija EU u portugalskom letovalištu Vijani du Kaštelu ministri Francuske, Velike Britanije i Švedske Bernar Kušner, Dejvid Miliband i Karl Bilt. "To je vrlo pogrešan stav i mi zvanično o tome ne govorimo", izjavio je Kušner, naglašavajući da će "svih 27 zemalja EU snažno gurati ka rešenju tog veoma teškog problema". "Zato ne želimo da budemo podeljeni i glavni cilj evropskih članica jeste da očuvaju jedinstvo stanovišta. To je apsolutni ključ i bit i pravi izazov za održanje našeg jedinstva", rekao je šef francuske diplomatije.

Mišljenje da bi podela Kosova bila "loša stvar" izneo je i šef švedske diplomatije Karl Bilt.

Na pitanje da li ga brine da bi EU mogla da ponovi grešku s početka devedesetih godina prošlog veka oko priznavanja nekih republika bivše Jugoslavije, Bilt je uzvratio da je "sada manje zabrinut nego pre godinu dana".
Beta

--------------------------------------------------------------------------

Buš i Putin bez dogovora

Prema izveštajima agencija
Sidnej, septembra – Jednočasovni razgovor Džordža Buša i Vladimira Putina juče u Sidneju, tokom samita 21 države azijsko-pacifičkog regiona, nije doprineo razrešavanju oštrih razlika Moskve i Vašingtona oko planova SAD da u centralnoj Evropi postave novi raketni sistem, javile su agencije. Tmurnog lica posle sastanka sa Bušom, Vladimir Putin je izveštačima opisao da je u razgovoru "iznad svega bilo reči o raketnom sistemu". Putin je najavio da će se američki i ruski eksperti uskoro sastati da obiđu rusku radarsku stanicu u Azerbejdžanu – objekat koji je Moskva ponudila kao alternativnu lokaciju umesto centralnoevropskih lokacija na koje računa SAD.
S. R.